У Кладарима код Српца одржани "Дани поља стрних жита"

Огледе су поставили представници Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди, пруживши прилику ратарима и стручњацима да провјере који су хибриди најпогоднији за домаће земљиште у условима све израженијих климатских промјена.

Ђуро Цвијић, ратар и фармер који се пољопривредом бави више од четири деценије, прије двије године почео је да примјењује савремене агротехничке мјере и сије огледне сорте пшенице и других жита. Присјећајући се скромнијих приноса из прошлости, истиче да је ова година до сада била благородна, због чега се нада одличном роду.

„Слушао сам прије 20 година да Французи могу обрати 10 тона по хектару, па сам прижељкивао дане када ћемо и ми овдје моћи то постићи. Питао сам се зашто ми то не бисмо могли, а надам се да ћемо, уз добар рад и Божију помоћ, и ми досегнути те резултате“, рекао је Ђуро Цвијић.

Евидентно је да пшеница постаје све захтјевнија култура, прије свега због климатских промјена, због чега је прилагођавање и рад са отпорнијим сортама постао неминовност.

„На површини од око три хектара имамо 51 сорту стрних жита, од чега је већина пшеница. Ријеч је о сортименту новијег датума, а пратимо сорте које тек треба да дођу на наше тржиште. Кроз огледе утврђујемо њихове мане и предности“, истакао је Александар Мајкић из Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди.

Ресорна министарка Анђелка Кузмић изразила је задовољство виђеним на терену, оцијенивши да огледи изгледају одлично, што је резултат заједничког труда.

„Кад се удруже рад, труд, струка и подстицаји које Министарство даје, добијемо овакав резултат. Већ сад знамо да ће подстицај бити 500 КМ по хектару, што ће износити преко 13 милиона КМ, на наше задовољство и, прије свега, на задовољство наших пољопривредника“, поручила је Кузмићева.

Циљ ратара и ресорног министарства јесте да се задржи висок квалитет зрна уз константно повећање приноса, како би пшеница са ораница Републике Српске била конкурентна на домаћем и европском тржишту.