Високе концентрације злата: Открива се нови потенцијал у овој општини

Иза истраживања стоји аустралијска фирма Yugo Metals, раније Lykos Metals, чији је највећи појединачни дионичар Милош Бошњаковић, једна од особа које су својевремено покренуле велики рударски пројект у Варешу, пише БизнисИнфо.ба.

Ријеч је о пројекту Golden Hills, који укључује истраживање злата, сребра, бакра и антимона на подручју Сињакова и Језера. Посебно су занимљиви резултати бушења који су потврдили присутност злата, али и потенцијал антимона, метала који све више долази у фокус европске индустрије због свог индустријског и стратешког значаја.

Пронађене високе концентрације злата

Према резултатима које је објавио Yugo Metals, на локалитету Ерак завршено је девет истражних бушотина укупне дужине 1.057 метара. Један од њих забиљежио је интервал од 36,1 метара с просјечним садржајем од 2,3 грама злата по тони стијене. Унутар овог интервала изолиран је трометарски пресјек с просјечним садржајем од 14,5 грама злата по тони, укључујући један метар у којем је измјерено чак 42,5 грама злата по тони. Друга бушотина показала је интервал од 10,4 метра с просјечним садржајем од 2,6 грама злата по тони.

Регион

Од нових камера неће вас спасити ни успоравање: Словенци увели казне од 1.200 евра

Ови резултати указују на присутност минерализације злата, али још не представљају потврду величине лежишта нити његове економске исплативости. Извршни директор твртке Петар Томашевић нагласио је да резултати потврђују геолошки модел на којем се истраживање темељи.

Према његовим ријечима, минерализација остаје отворена у неколико смјерова, што значи да ће бити потребна додатна бушења како би се утврдио њезин стварни опсег.

Истражују подручје од око 80 четворних километара

Пројект Голден Hills укључује двије дозволе за истраживање укупне површине од приближно 80 четворних километара. Истраживање је усмјерено на неколико метала, укључујући злато, сребро, бакар и антимон.

Фирма планира наставити геолошка истраживања, као и почетна металуршка испитивања која би требала показати могућности вађења корисних метала из минерализованих стијена. Такво испитивање једна је од важних фаза прије могуће израде детаљних техничких и економских студија.

Укупне резерве злата још нису утврђене, нити је донесена одлука о отварању рудника.

Антимон постаје све важнији за Европу

Посебно занимљив дио истраживања односи се на антимон, метал који се користи у разним индустријским процесима, укључујући производњу успоривача горења, одређених врста легура и других специјализираних производа.

Интерес за овај метал додатно је порастао након кинеских извозних ограничења, која узрокују да европска индустрија тражи алтернативне изворе снабдијевања. У том контексту, пројект Golden Hills представљен је 25. октобар на њемачкој инвестицијској платформи Small-and-MicroCap Equity.

Текст повезује истраживање у БиХ са ширим европским напорима за смањење овисности о ограниченом броју добављача стратешких сировина. Међутим, важно је нагласити да подручје Златних брда још није дефинисано као минерални ресурс антимона.

Досадашњи резултати указују на његову присутност и истраживачки потенцијал, али потребна су додатна испитивања како би се утврдиле количине и могућност евентуалне комерцијалне експлоатације. Такође, њемачка објава представља инвестицијско-промоцијски садржај, а не потврду новог улагања или пословног споразума, наглашава БизнисИнфо.

Иза фирме стоји човјек који је покренуо пројект Вареш

Посебно занимљива повезница с рударском индустријом Босне и Херцеговине је име Милоша Бошњаковића. Био је једна од кључних особа у покретању и развоју пројекта Вареш, који је касније прерастао у један од највећих рударских пројеката у земљи.

Бошњаковић је био међу оснивачима твртке Adriatic Metals, која је развијала лежишта Рупице и Веовача. Према претходним извјештајима фирме, био је и један од њезиних највећих дионичара.

Бошњаковић је одиграо значајну улогу у почетној фази развоја пројекта, укључујући активности везане уз добивање дозвола и успостављање односа с локалним институцијама. Међутим, 2020. године напустио је управљачке структуре Adriatic Metals.

Рудник Вареш касније преузели Канађани

Пројект Вареш наставио се развијати и након његовог одласка. У сљедећим годинама Adriatic Metals изградио је рударско-прерађивачки погон, а пројект је прерастао у једно од највећих страних индустријских улагања у Босни и Херцеговини.

Ауто-мото

Несвакидашња лицитација у БиХ: Општина продаје овај Мерцедес за 450 КМ

У септембру 2025. Adriatic Metals преузео је канадски рударски див Dundee Precipus Metals, који данас послује под именом DPM Netals. Тиме је канадска твртка постала власник рударског пројекта Вареш.

У септембру 2026. DPM Metals је објавио да је рудник досегао комерцијалну производњу, што је означило значајну прекретницу у развоју пројекта.

Бошњаковић, који је много раније напустио управљачку структуру Adriatic Metals од тада је наставио своје рударске активности кроз други пројект.

Нова рударска прича у БиХ

Након ангажмана у Adriatic Metals, Бошњаковић је суд‌јеловао у покретању Lykos Metalsa, који је 2021. године изашао на аустралијску берзу. Компанија је тада прикупила око 12 милијуна аустралских долара за финанцирање геолошких истраживања, првенствено у Босни и Херцеговини.

Lykos Metalsa је од тада покренуо низ истраживачких пројеката на разним локацијама у Босни и Херцеговини, укључујући подручја Језера, Сињакова, Чајнича и Сочковца код Петрова, гд‌је истражује потенцијална лежишта злата, сребра, бакра и других метала.

У српњу 2025. Lykos Metals је промијенио име у Yugo Metals, под којим данас послује и котира на аустралијској берзи. Бошњаковић више није члан управе твртке, али, према доступним подацима о власничкој структури, остаје њезин највећи појединачни дионичар. Оперативно пословање води извршни директор Петар Томашевић.

Може ли БИХ добити још један велики рударски пројект?

Иако резултати истраживања на подручју Језера и Сињакова показују потенцијал, пројект је још увијек у раној фази развоја. Твртка се суочава с додатним истражним бушењем, металуршким испитивањима и могућим студијама како би се утврдила економска исплативост будуће експлоатације.

Тек након ових корака могло би се разговарати о могућој изградњи рудника и припадајућих објеката. Међутим, досадашњи резултати потврђују да подручје Језера и Сињакова представља занимљиву локацију за даљње истраживање племенитих и других метала.

За Босну и Херцеговину посебно је занимљиво да иза овог пројекта стоји твртка повезана с једном од особа које су суд‌јеловале у покретању рударске инвестиције у Варешу. Хоће ли се на овом подручју развити нови велики рударски пројект овисиће о резултатима даљњих истраживања, економских анализа и потребних дозвола.