Извор:
Блиц
04.02.2026
11:05
Коментари:
0
Прошло је више од 11 година од мучког убиства Драгане Ћирић (18), а њена породица и даље не налази мир јер правда није у потпуности задовољена. Убица Чедомир Ђурић (64) из мјеста Салаш код Зајечара је брутално претукао несрећну дјевојку, а онда јој је полуживој сипао киселину у грло.
Касније је премијештао њено тијело и бацио га у језеро. Убица је Драганину породицу чак и из затвора прогањао језивим писмима, а његова смрт донијела им је додатне проблеме. Како је Драганин отац Драгиша говорио, чини се "да се сурови убица из гроба руга његовој породици".
Драгана Ћирић је била јединица. Биолошког оца није запамтила, јер је преминуо када је имала само три године. Њена мајка Љиљана се преудала за Драгишу Ћирића, који је Драгану прихватио, као што треба, као своје дијете. Ћирићи нису живјели у раскоши, напорно су радили да би омогућили Драгани бољи живот него што су они имали. И Драгана им је помагала колико је могла, а када је завршила основну школу у Салашу, породица Ћирић је одлучила да настави школовање у Зајечару удаљеном 26 километара. Због удаљености, Драгана је живјела у ученичком дону.

Србија
Ово је Дејан, добитник на Лутрији: Открио шта је урадио са богаством
Све је изгледало идеално, Драгана је била одлична ученица, заљубила се у момка из свог села који је био старији четири године од ње и они су имали велике планове. Онда је њихов сан претворен у најгори кошмар. Драганино одрастање пратио је и грабљивац из непосредне околине, мјештанин Салаша кога је њена породица знала и са којим је била у контакту, Чедомир Ђурић.
Драгана је чак, као дејвојчица, одлазила у његову кућу да му помогне, али у једном тренутку, примјетила је да се његов однос према њој промијенио.
Али, чак ни одлазак у Зајечар јој није помогао, јер је Чедомир наставио да је прогања, а онда је Драгана једног викенда нестала. Обично би суботом и недељом долазила у село, код родитеља, да их види, али се није појавила. Нестанак је пријављен, полиција је започела истрагу. Испитивали су све који су били са њом у контакту, па и њеног очуха Драгишу.
"Мени је један инспектор рекао да мора да ме испита на полиграфу. Објаснио је да сумњају на Чедомира, а да је Чедомир рекао да сам ја убио своје дијете. Рекао сам да ме воде, наравно. Код трећег питања сам се онесвијестио. На крају је неки човјек који ме је испитивао, а који је дошао из Београда, рекао да сам прошао, да ништа нисам слагао. Чедомира су потом ухапсили, а он је био опак човјек", присећао се Драганин очух тих трауматичних дана.
Полиција је убрзо дошла до истине, која је била шокантна. Чедомир, који је био патолошки опсједнут Драганом, намамио ју је у кола у Зајечару, одвезао до оближњег језера. Тукао ју је, давио, на крају јој у грло сипао киселину. Дјевојка је преминула у најгорим мукама. Њено тијело бацио је у Глоговачко језеро, гдје је пронађено неколико дана касније. Патолошки убица није прихватао одбијање несрећне дјевојке.
На суђењу у Вишем суду у Зајечару, окривљени Чедомир Ђурић је признао дјело, испричао шта и како је урадио. Није могао да поднесе да она има момка. Осуђен је на 40 година затвора, као и да породици жртве исплати одштету од 900.000 динара. Првостепена пресуда је потврђена и Ђурић је послат на издржавање казне. Ипак, у затвору је издржао само четвртину казне, јер је умро 2024. године. Одштету никада није до краја исплатио.

Хроника
Одузета два аутомобила, возачи имају више од 28.000 КМ неплаћених казни
"Драгана нам је била јединица. Паре не могу да је врате, али убица мора да плати. Изашли су му у сусрет да плаћа на рате, од пензије, и то је функционисало док је био жив. Исплаћено је нешто мање од половине, око 450.000 динара. Када је умро, престали смо да добијамо и ту одштету. Е, ту почињу да се дешавају неке чудне ствари. Када је умро, на оставинској расправи нико није хтио да преузме ни његову имовину, ни дугове. Наводно, он није ни имао никакву имовину из које би се наплатила одштета. Макар нам је тако речено код нотара и на суду", објашњавао је раније Драгиша Ћирић.
Ипак, увидом у катастар, Драгиша је пронашао оно што суд није могао, да се на име Чедомира Ђурића воде две парцеле, једна од пет хектара обрадивог земљишта и друга од четири хектара под шумом.
"Рекли су нам да нема шта ми да гледамо катастар. Па то је јавни документ, што да га не гледам? Не разумијем како то нису видјели ни нотар, ни суд, ни извршитељ", огорчено је говорио.
Подсјетимо, Драганино тијело је пронађено три дана након нестанка те 2014. године. Њен отац је раније испричао шта се тачно догађало тог дана када је Драгана нестала.
"Кад ју је повезао из Зајечара, возио ју је према Бору, то је око 20 километара, па је одатле вратио према Рготини, па поново старим путем. Све вријеме ју је током вожње тукао и ломио војничким ашовом. Поломио јој је лијеву руку од батина, јагодичну кост, уста, разбијена јој је била слјепоочница, око јој је скоро испало… Тако пребијену ставио ју је у гепек и возио до шуме. Била је унакажена и полумртва кад јој је сипао киселину у уста", објаснио је Ћирић раније и додао да је Ђурић потом тијело ставио у војну врећу и оставио у шуми.

Регион
Након афере "Епстајн" Универзитет ће размотрити одузимање почасних звања
Дан касније, кад је схватио да сви траже Драгану и да постоји могућност да је пронађу, вратио се у шуму да поново сакрије тијело.
"Отворио је врећу и ставио камење у њу да лакше потоне. Да је никад јадну не пронађемо", причао је уплаканим гласом тада саговорник београдских медија.
Ђурић ни по одласку у затвор није престао да наноси бол породици убијене Драгане. Неколико година касније послао им је писмо. Према причи родитеља, написао је да често сања покојну Драгану, да су за њену смрт криви родитељи, да ће је оживјети и снимити филм о њој кад ускоро изађе из затвора.
"Не могу да опишем шок који смо доживјели кад нам је из Падинске скеле стигло писмо. Монструм није писао да се каје што је брутално убио наше дијете, већ пише гадости. Пише нам да је сања насмијану... Да има дијете и да с њим бере јабуке. Не признаје да ју је убио, већ каже да се сама отровала због мајке. Шта мислите како је нама?! С друге стране, он пише писма као да је у војску отишао, а не у затвор. Старији сам човјек и знам како је било прије четири-пет деценија, осуђеник и за мање брутална дјела био је потпуно изолован од свијета", рекао је тада огорчени Ћирић, пише Блиц.

Србија
1 ч
0
Хроника
1 ч
0
Савјети
1 ч
0
Свијет
1 ч
0Најновије
Најчитаније
Тренутно на програму