Ђоко Екватор у ресторану "појео" пословни простор вриједан 156.000 КМ

Ресторан „Врбас“ у стечајном поступку је пријавио потраживања у износу од 167.760 КМ на име угоститељских услуга које је у овом ресторану користио власник ове компаније у стечају, познат као Ђоко Екватор.

Ђоко Екватор је дио дуга ријешио компензацијом тако што је дао сагласност да се на ресторан „Врбас“ укњижи пословни простор у „Ламели 2“ у Новом Борику у вриједности од 156.000 КМ. Главни дуг преостао након компензације износи 11.760 КМ и у потпуности је признат од стране стечајног управника, пише Капитал.

– Укупно потраживање главног дуга износи 11.760 КМ, а повјерилац ресторан ‘Врбас’ не потражује законске затезне камате – наводи се у захтјеву за пријаву потраживања који је Окружном привредном суду у Бањалуци поднио адвокат ресторана „Врбас“ Данијел Милошевић.

Бања Лука

Минић: Не очекујем да Град Бањалука било шта уради за аеродром

Уз овај захтјев у чијем посједу је ЦАПИТАЛ, достављени су и рачуни из поменутог ресторана из којих се види да је компанији „Екватор“ готово свакодневно фактурисано неколико стотина марака конзумиране хране и пића. Другим ријечима, док су преварени купци чекали своје станове, Ђоко Екватор се свакодневно частио уз обиље ића и пића.

Подсјећамо, Окружни привредни суд у Бањалуци је крајем октобра 2024. године отворио стечај над компанијом „Екватор“ које се бавило изградњом станова.

Приједлог је поднијело предузеће „Стандард Прва“ из Бијељине, а које је од Инвестиционо – развојне банке Републике Српске откупило потраживања „Екватора“, односно дуг који власник предузећа није вратио.

Република Српска

Улагање од 70 милиона КМ у Национални парк "Сутјеска", планирано 150 нових радних мјеста

Поред тога, Основни суд у Бањалуци недавно је потврдио оптужницу против Давидовића због кривичног дјела преваре. Он се терети да је као директор „Екватора“ организовао продају станова у комплексу „Нови Борик” које никада није завршио.

Од 2016. до 2024. године је довео у заблуду велики број купаца, лажно им приказујући да ће некретнине бити изграђене у уговореним роковима.

Купци су новац углавном давали у готовини на благајни предузећа „Екватор“, али те уплате, као ни сами купци, нису евидентирани у пословним књигама.

Давидовић је избјегавао склапање уговора у обавезној нотарској форми како би прикрио трагове новца којим је потом располагао у готовини за неутврђене намјене.