Алармантно упозорење: 50 степени на Балкану

Утицаји медитеранске климе све су израженији, нарочито на југу и истоку земље, рекао је за "Блиц" Александар Ваљаревић, доктор геонаука и професор на Географском факултету.

Друштво

Нестао Требињац Рајко Бован, породица тражи помоћ

Истовремено, упозорава да се прелазна годишња доба убрзано губе, док се климатски екстреми појачавају.

"Улазимо у зону климатских екстрема, губимо прелазна годишња доба. То сам причао и прије пар година, то се дешава убрзано. Не треба сад да се плашимо, нећемо потпуно бити Медитеран. Међутим, имамо изузетно јаке продоре медитеранске климе, поготово исток и југ Србије. Када гледамо ту климатску класификацију прије педесетак година, она се потпуно промијенила. Ми смо учили у школама да је наша клима континентална, умјерено континентална, сад бих је овако назвао: умјерено-континентална и континентална у 80% територије, а 20% територије медитеранска, па чак и суптропска влажна. Значи, ближи смо Медитерану него Арктици", казао је Ваљаревић.

Професор упозорава да питање климатских промјена није само питање температуре, већ директно задире у најосновније потребе становништва – воду, храну и енергију. Због тога сматра да Србија мора озбиљније да се припреми за оно што би могло да услиједи.

Фудбал

Драган Стојковић Пикси пронашао нови посао?

Говорећи о свом истраживању које се бави утицајем климатских промјена на становништво Србије до 2100. године, посебно је истакао питање прилагођавања државе новим условима.

Балкан је "жариште" загријавања

На питање колико је Србија заштићена од климатских промјена, Ваљаревић наводи да Балкан није поштеђен.

Напротив, према његовом тумачењу података, овај дио Европе спада међу подручја у којима је повећање средњих температура посебно изражено.

"Када гледамо Балкан и Европу, Балкан је четврто жариште по повећању средњих температура ваздуха. Температура се у посљедњих 60 година повећала негдје 3,8. То оквирно може да буде и 6,7. Тако да и те како осјећамо. Не треба да слушамо господина Трампа. Разумијем зашто он воли своју државу, а ми треба да волимо нашу Србију. И морамо да радимо на адаптацији и на новом просторном адаптивном плану, нове културе. Морамо да видимо са којим ресурсима располажемо, какав је распоред вода, каква је количина подземних вода...", каже професор.

Свака четврта краћа река могла би да нестане

Ваљаревић је за "Блиц" говорио и о истраживању у којем је посматрао промјене водотокова на територији Србије кроз дужи историјски период.

Здравље

Зашто се килограми враћају након дијете: Научници нашли одговор

Према његовим наводима, резултати указују на велики број водотокова који су нестали, посебно међу краћим ријекама и притокама.

"Ако се овако настави са климатским екстремима, изгубићемо 25 одсто водотокова, односно притока. Свака четврта, која је краћа, пошто причамо о дужини од 20 километара. Једно истраживање које сам радио у часопису, објавио сам прије двије године – гледао сам ријеке, све с територије Републике Србије, три слива – и закључио сам да је негдје око 300 река нестало. Свака друга река која је краћа од 25 километара – не постоји. Гдје су те ријеке?", рекао је професор Ваљаревић.

Киша има, али је проблем како падају

Једна од важних ствари коју је професор објаснио јесте да проблем није нужно само у укупној количини падавина. Према истраживању које је поменуо, количина падавина током посљедњих 100 година није значајно промијењена, али се промијенио њихов распоред.

То значи да киша и снијег не падају више на исти начин и у исто вријеме као раније, што може да има озбиљне посљедице по водотокове и пољопривреду.

Економија

Велика измјена на Коридору 5Ц

"То је била заправо ниска количина падавина. Зато што су те ријеке потпуно зависне од кишног водног режима. Имамо два режима: кишни и сњежни. Овдје код нас, у већим градовима, урбанизација је други проблем. Ми морамо да радимо на више фронтова. Нисам свемогућ. Мислим да држава под хитно мора да направи један округли сто, да позове све научнике, све стручњаке који се баве анализом простора, да видимо шта нас чека у сљедећих 5, 10, 20, 50, па и 100 година", навео је.

Зиме неће бити као некада

Када је ријеч о томе шта нас чека током наредних зима, он каже да не очекује потпуно нестајање снијега, али сматра да више не треба рачунати на зиме какве су некада биле.

Његова процјена је да ће вријеме бити промјењиво, са смјенама топлијих и хладнијих периода, али да ће велике количине снега бити све рјеђе.

Друштво

ФЗО финансира лијечење изван Српске: Важно је знати пут остваривања права

"Ја вјерујем да ће ово бити цик-цак, тако ја то зовем. Имаћемо нешто снијега. Биће и топла зима и хладна зима, али не никако као прије. То је моје мишљење. Нема више оних зима са снијегом. Нема оних зима са снијегом од метра. Мислим да ће снијега мало више бити у градовима током фебруара. Нешто мало током децембра, а прве пахуље у новембру, по мом моделу", прогнозира Ваљаревић.

До 2100. године – 50 степени

Он је говорио и о могућем сценарију за Србију до краја овог вијека. Нагласио је да је ријеч о сценарију који се очекује уколико се настави садашњи тренд климатских промјена, али је истовремено поручио да грађани не би требало да паниче.

"Ако се од 2100. године настави са оваквим трендовима, Србија ће имати 50 степени уобичајену температуру. Зиме ће бити потпуно благе и онда ће 45% територије да има нови климат. Међутим, не треба људи да се плаше. Мислим да можемо да се адаптирамо. Свака држава мора да има план и стратегију. Плаши ме ако држава нема план и стратегију. Мора под хитно да делује", сматра професор.

Република Српска

Новаковић Бурсаћ одговорила Радојичићу: Неуспјешни утјешитељ

Он је подсјетио и на високе температуре које су већ биљежене у Србији и оцијенио да оно што је раније било ријетко данас постаје важан сигнал за оно што би могло да слиједи.

Шта грађани могу да ураде

Иако говори о великим промјенама које могу услиједити, Ваљаревић сматра да одговор не треба да буде страх, већ прилагођавање.

Као један од кључних проблема у градовима издваја недовољно зелених површина, односно урбаних шума.

Према његовим ријечима, потребно је промијенити начин на који се планирају градови и укључити различите стручњаке у доношење одлука о простору.

Најмање седам помоћних језера у Београду

Као једно од рјешења за велике количине падавина које у кратком периоду могу да оптерете канализациону мрежу, професор предлаже формирање помоћних језера. Идеја је да она током обилних киша прихвате вишак воде, а да се вода касније користи током сушних периода.

Хроника

Трагедија у Модричи: Погинуо возач, аутомобилом ударио у ограду

"Мислим да морамо да вратимо оријентациона језера, зато што то све Сингапур урадио, Хонгконг, Хо Ши Мин, гдје сам предавао у Вијетнаму, имају та језера. И онда кад нагло падне киша, пошто бетон не може да прими, она скупе кишу. Па онда, кад су сушни периоди, могу да ти врате ту воду за заливање. Ево, од те воде можемо да перемо улице. Од те воде из језера можемо да заливамо баште које имамо у Београду, цвијеће...", предлаже.

Према његовој процјени, таква језера, заједно са зеленим површинама и шумама, могла би да имају утицај и на температуру у градовима.

"Кад бисмо направили тај план са тим оријентационим језерима, ја вам кажем да би Београд имао 5-6 степени преко љета нижу температуру. Онда бисмо амортизовали апсолутно урбану климу", закључује.

"Не треба се превише плашити"

Упркос упозорењима, професор не сматра да грађани треба да живе у страху од сваке временске појаве.

Србија, како наводи, има одређене географске предности и није изложена неким екстремима који погађају друге дијелове свијета.

Али то, наглашава, не значи да можемо да се опустимо, већ евентуалне посљедице треба ублажавати припремом, планирањем и прилагођавањем.