Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
1
Удружења за здраво живљење ПОСТ и за превенцију прекомјерне тежине у Хрватској израдила су Приједлог закона о заштити дјеце од гојазности и здравственом означавању прехрамбених производа, којим се предлаже увођење упозоравајућих ознака на храни.
Према подацима Хрватског завода за јавно здравство, 36,1 одсто осмогодишње дјеце у Хрватској има прекомјерну тјелесну масу или гојазност, због чега је Хрватска међу европским земљама с највећим удјелом дјечје гојазности.
Упозорења на амбалажи
Доктор породичне медицине и један од аутора приједлога Дражен Горјански упозорио је да дјечја гојазност повећава ризик од развоја дијабетеса типа 2, високог крвног притиска, поремећаја метаболизма масти и масне болести јетре, али и да значајно утиче на психичко здравље, самопоуздање и друштвене односе дјеце.
Приједлогом закона предвиђа се увођење једноставних упозоравајућих ознака на предњој страни амбалаже којима би потрошачи били упозорени на висок садржај шећера, соли или засићених масти у производу.

Регион
Уведене мјере штедње воде због суше и повећане потрошње
Осим тога, предлаже се обавеза обезбјеђивања здравијих прехрамбених избора, доступност питке воде на мјестима гдје се конзумира храна, као и едукација трудница и дјеце о маркетиншким техникама прехрамбене индустрије.
"Закон не забрањује ниједан прехрамбени производ нити грађанима одузима слободу избора. Циљ је омогућити боље информисање потрошача", рекао је Горјански.
Предложеним правилима ограничио би се и маркетинг нездраве хране који користи дјечје ликове, цртане јунаке, играчке, игре, инфлуенсере популарне међу дјецом и друге садржаје намијењене најмлађима.
Правила би се односила и на друштвене мреже попут ТикТока и Инстаграма, али само у дијелу који се односи на промоцију прехрамбених производа дјеци.
Горјански је одбацио тврдње да закон уводи нови порез на нездраву храну. Како је објаснио, приједлог само оставља могућност да Влада у будућности размотри фискалне мјере уколико за то буду постојали стручни разлози и одговарајуће процјене.
Школе би постепено требало да ускладе своју прехрамбену понуду са прописаним стандардима, што значи да производи с неповољним нутритивним саставом не би били дио редовне школске исхране.
"Дјеца неће остати без ужине. Циљ је да понуда буде нутритивно квалитетнија, а не сиромашнија", истакао је Горјански.
Критеријуми нутритивног квалитета заснивали би се на међународно признатим моделима, прије свега моделу Свјетске здравствене организације за европску регију. Правила би се једнако примјењивала на домаће и увозне производе, укључујући и традиционалне производе уколико имају неповољан нутритивни састав.
Посебан дио приједлога односи се на заштиту дјеце од реклама које промовишу мршављење и нереалне идеале тјелесног изгледа.
Спровођење закона надзирала би надлежна инспекцијска тијела, док би произвођачи и увозници морали своје производе означавати у складу са прописаним правилима.
Горјански је нагласио да ниједан закон сам по себи не може ријешити проблем дјечје гојазности, али да међународна истраживања показују како комбинација упозоравајућих ознака, ограничавања маркетинга и побољшања прехрамбеног окружења може имати позитиван ефекат.
Приједлог закона израдила су Удружење за здраво живљење ПОСТ и Удружење за превенцију прекомјерне тежине. Грађани, љекари, родитељи и представници прехрамбене индустрије своје коментаре могу доставити до 15. септембра, прије него што приједлог буде упућен у саборску процедуру, преноси Бљесак.инфо.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Регион
1 ч
0
Сцена
1 ч
0
Друштво
1 ч
0
Друштво
1 ч
0Најновије
15
08
15
02
15
00
14
54
14
45
Тренутно на програму