Отворена Пандорина кутија: Нуклеарни отпад код Двора поново тема расправе

24.06.2026 10:42

Коментари:

0
Округли сто под називом "Збрињавање нуклеарног отпада у општини Двор - проблеми и рјешења", у организацији Српског народног вијећа
Фото: АТВ

У загребачком Новинарском дому одржава се округли сто под називом "Збрињавање нуклеарног отпада у општини Двор - проблеми и рјешења", у организацији Српског народног вијећа (СНВ).

Скуп је поново отворио Пандорину кутију и покренуо оштре полемике о изградњи Центра за збрињавање радиоактивног отпада на локацији Черкезовац, на самој граници Хрватске и Босне и Херцеговине. О еколошким, економским, саобраћајним и безбједносним аспектима овог проблема говоре челници локалних заједница, стручњаци и еколошки активисти из региона и Европе.

Арбутина: Једина смо држава која прво донесе политичку одлуку, па прави студију!

Начелник општине Двор Никола Арбутина, послао је поруку у име мјештана ове општине, истичући да је ово за њих питање живота и смрти.

"Држава је донијела политичку одлуку за збрињавање радиоактивног отпада. Ми смо једина држава која је прво донијела политичку одлуку, а тек онда кренула у израду студије утицаја на животну средину! Збрињавање овог отпада је животно питање за општину Двор. Тамо ће стићи институционални радиоактивни отпад, отпад из Нуклеарне електране 'Кршко' и ко зна који још радиоактивни отпад. Грађани не желе тај отпад у својој општини, а ја сам ту да заступам њихов интерес", поручио је оштро Арбутина.

Он је такође упозорио на огроман ризик самог транспорта опасног отпада, те указао на парадокс да је у Хрватској иста институција уједно и регулатор и тијело задужено за збрињавање нуклеарног отпада.

Лебегнер: Наставак радова тек када се одобри студија

Са друге стране, директор Фонда за разградњу нуклеарне електране "Кршко" Јосип Лебегнер, наводи да се сви процеси воде максимално детаљно.

"Студија утицаја има више од 1.000 страница и у њој је све детаљно наведено. Биће организовано јавно излагање ове студије, како у Хрватској, тако и у Босни и Херцеговини. На Черкезовцу су биле 32 грађевине, а до сада смо уклонили осам. Наставак било каквих радова слиједи тек када студија утицаја на животну средину буде званично одобрена", изјавио је Лебегнер.

Он је додао да би до 2034. године сав радиоактивни отпад из Хрватске морао бити враћен у ову земљу. Лебегнер вјерује да ће Черкезовац бити одабран као коначна локација, али истиче да, уколико се то не деси, Хрватска има времена да нађе другу локацију како би на вријеме збринула свој отпад.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: