Петра остала заробљена у пожару код Омиша: Нико нам није помогао

У свједочењу које је уступила Индексу описала је ноћ током које су остали одсјечени ватром, без могућности евакуације и, како тврди, без правовременог упозорења и јасних упутстава служби.

"Преживјели смо најгору ноћ нашег живота. И није нас спасио систем, спасили смо се сами. Свих нас 15 из најудаљеније тачке старог села у Локви Рогозници", каже Шпехар.

Каже да би се успјели евакуисати да су на вријеме добили упозорење. Када су схватили колико је ситуација озбиљна, пут је већ био затворен и више нису могли отићи.

"Да је нас 15 добило поруку упозорења, стигли бисмо се евакуирати, а овако нас је дочекан затворен пут и немогућност проласка. Нас 15 у паници и с позивима према 112 који нам је у једном тренутку блокирао бројеве, а кад смо их добили, савјет је био: 'Држите се даље од пламена'. Топ", описује Шпехар.

Свијет

Брачни пар страдао на меденом мјесецу: Детаљи пада приватног хеликоптера

Међу њима су били и старији сусједи који су, каже, очекивали да ће добити службено упутство за евакуацију.

"Наше комшије у 80-им годинама живота чекали су позив за евакуацију јер вјерују систему. Позив није стигао, а њихов ауто је изгорио", каже.

"Неки парализовани од страха, неки у молитви"

Кад више нису могли отићи, покушавали су спасити куће оним што су имали. Воду су вадили из базена и гасили око себе док се ватра све више приближавала.

"Не знам како бих преточила у ријечи ситуацију с којом смо се сусрели. Знам само да нас је ватра опколила, да смо на руке из базена извукли двије трећине воде и покушали спасити што се спасити дало", описује Шпехар.

У једном тренутку постало је преопасно остати напољу па се свих 15 склонило у кућу једног од комшија. Управо је из те куће снимљен видио који је Шпехар уступила Индексу, а на којем се види ватра у непосредној близини.

"У једном тренутку постало је преопасно па смо остали у кући, неки парализовани од страха, неки у молитви, неки под нападом адреналина и луђачком храброшћу", каже.

У кући су заједно дочекали пролазак најгорег налета пожара. Шпехар посебно памти тренутак тишине након што је прошао најјачи талас пожара.

"Тишина која је настала након што нас је ватрена олуја прешла била је најљепша и најодвратнија тишина у исто вријеме. Остали су отворени пламенови од неколико метара који нису били ништа у поређењу с ватреном олујом која је претходила", описује.

Кад је најгори налет прошао, поново су изашли и наставили гасити.

"Мисли су се разбистриле и кренули смо даље с гашењем водом из базена. Спасили смо све куће у нашем окружењу, осим једне. Сами", каже Шпехар.

"Да никога није било да нам да јасне упуте, то не разумијем"

Шпехар каже да разумије да су ватрогасци и друге службе те ноћи бранили много веће подручје и да је пожар угрожавао велики број људи. Оно што не може разумјети јесте да, како тврди, у најкритичнијим тренуцима нису добили јасна упутства.

"Јасно ми је да смо 'заборављени' јер је ватра пријетила пуно већој популацији од нас 15, али да никога није било на позиву да нас упозори, да нам да јасне упуте, да нас смири, да нас утјеши… е то не разумијем", каже.

Једине конкретне савјете у том тренутку, тврди Шпехар, добијали су телефоном од пријатеља из ХГСС-а Бјеловар.

"Једини из 'система' с конкретним упуством био је наш добар пријатељ из ХГСС-а Бјеловар који нас је телефонски савјетовао и спасио наше главе", говори.

"Први се појавио волонтер Црвеног крста, рекао је: 'Нисам овд‌је очекивао никога живог'"

Након што је најгора опасност прошла, до њих су почели долазити људи извана. Први је, према њеном свједочењу, стигао волонтер Црвеног крста с водом. Неколико сати касније дошла је и полиција пописати мртве. И вратила се празног пописа."

Критиковала и оно што се догађало након пожара

Шпехар је у објави критиковала и догађаје који су, према њеном свједочењу, услиједили након пожара. Тврди да је њихов дио села сљедећег јутра остао затворен те да су радници путарских служби чистили подручје прије доласка политичара. Навела је и да су ватрогасци послије на бензинској пумпи морали чекати на точење горива док су се други убацивали преко реда.

"Поремећени протоколи и приоритети су нам у педигреу", закључила је своје свједочење.

"Ипак, пуно је дивних људи прошло кроз наш, од система заборављен, крај"

У додатној изјави за Индекс Шпехар је жељела нагласити и помоћ коју су становници добили у данима након пожара. Два дана послије, каже, ватрогасци ДВД-а Омиш обишли су њихове најстарије сусједе.

"Објаснили су ситуацију те рекли како је било прерискантно доћи до нас. Али барем су дошли", каже Шпехар.

Посебно је захвалила волонтерима и радницима служби који су им помагали након пожара.

"Похвалила бих волонтере Црвеног крста који су свакодневно доносили воду те д‌јелатнике ХЕП-а који неуморно раде свих ових дана како бисмо што прије добили струју, а тиме и воду. Хвала и локалном ХФСС што су нам доставили храну кад је цеста била блокирана", рекла је за Индекс.

Култура

Ово је посљедњи вапај Ведране Рудан: Посебну пажњу посветила њима

Каже да је кроз њихов дио села у данима након пожара прошло много људи који су помагали како су знали и могли. Сусједима којима је аутомобил изгорио у међувремену је стигао други аутомобил.

"Пуно је дивних људи прошло кроз наш, од система заборављен, крај па је тако и комшијама стигао нови аутомобил, и на томе пуно хвала", каже.

"Фокус се увијек пребаци на мале људе који несебично помажу, а извлачи се велике. Само докле?"

На крају се враћа на оно што јој је остало као главна порука свега што су проживјели: у тренуцима када велики системи закажу, терет поново преузму појединци.

"На крају, као и свака до сада, трагедија буде убрзо заборављена, скупа с великим системима који би требали бити ту за малог човјека. Фокус се пребаци на мале људе који несебично помажу и извлаче ове велике, након сваке трагедије, након сваког инцидента, након сваке катастрофе. Само докле?"

Анте, Петрин сусјед у чију су се кућу склонили од пожара, испричао јој је да је доживио шест пожара на том подручју, али овакво нешто - никада.