Потресна исповијест Александре Бурсаћ о оцу који је погинуо у Олуји

Тада је објавила своју прву пјесму "Падале су кише", која је убрзо постала огроман хит.

Наука и технологија

Спустили су камеру испод леда, а онда је услиједио шок: Ово створење нико није очекивао

Гостујући у емисији "Исповест", крајем новембра 2023. године, пјевачица Александра Бурсаћ је отворено говорила о многим тешким моментима из свог живота – од дјетињства без оца који је настрадао током "Олује" 1995. године, преко периода када је са мајком и полусестром боравила у Сигурној кући, па све до изазова које доноси живот на естради.

"Имам лијепе успомене, живјела сам на Галеници, то је насеље у близини Земуна. Дружили смо се, а ја сам организовала мини концерте, чак и током бомбардовања. Свирала сам виолину, похађала нижу музичку школу, била сам члан хора ‘Колибри’ око двије године – ту су моји први музички кораци. Мама је препознала мој таленат, и сама је музички надарена, али пјева једноставније, без трилера, и има одличан слух", испричала је Александра.

Потом је говорила о њеном оцу који је страдао у злочиначкој акцији "Олуја".

Регион

Кренули на медени мјесец, па их дочекало непријатно изненађење на аеродрому

"Имам слике. Кажу да личим на њега – физички, али и по карактеру. Мама каже да сам тврдоглава као он. Био је неко ко дуго трпи, али када пресјече – за њега више не постојиш. Таква сам и ја. По висини нисам на њега, али лице, очи и осмијех – то је све његово. Поносна сам јер га доживљавам као хероја, човјека који је отишао да се бори за своју земљу", рекла је Александра.

"И дан-данас ми фали. Ми смо одрасле уз маминог садашњег супруга, волимо га, али нисам имала особу коју бих могла да зовем татом. И то ће заувијек остати болна тачка", додала је.

Градови и општине

Почела испорука бесплатних уџбеника за основце

На питање да може да му се обрати сада, шта би му рекла, она је истакла:

"Не знам... Немам тај осјећај. Можда бих само пожељела да га макар видим, ништа више".

На крају је испричала да је њен отац сахрањен у Хрватској јер је то била његова жеља, да почива на мјесту гдје му је вијековно огњиште.

"ахрањен је у Хрватској. Скоро сам била тамо, када нам је деда преминуо. Тада сам први пут отишла на његов гроб и смогла снаге да се суочим с тим. То је била његова жеља – да остане тамо", закључила је Александра.

(Нова)