Словенија укида деветогодишњу основну школу: Катастрофалан пад знања покренуо велику реформу

Одлука о великој реформи услиједила је након објављивања најновијих резултата међународног истраживања ПИСА (PISA) 2025, који су показали значајан пад постигнућа словеначких петнаестогодишњака.

Рончевић је стање у образовном систему оцијенио као „веома лоше, а тренд катастрофалним“, наводе словеначки медији.

Република Српска

Треба ли омогућити и образовање дјеце код куће?

Реформа, осим повратка на осмогодишњи модел, предвиђа увођење виших критеријума при оцјењивању, јачање радне етике, растерећење наставних планова уз већи нагласак на разумијевање градива, те већу подршку даровитим ученицима.

Према данас објављеном истраживању ПИСА 2025, просјечна постигнућа ученика у Словенији најнижа су од почетка спровођења овог испитивања. У природним наукама резултати су око просјека земаља Организације за економску сарадњу и развој (OECD), док су у математичкој и читалачкој писмености пали испод просјека.

Прије три године словеначки ученици заостајали су само у читалачкој писмености, док су у математици и природним наукама били изнад просјека ОЕЦД-а.

Република Српска

Влада Српске издваја два милиона КМ за двије школе

Детаљнији подаци показују да је основни ниво математичке писмености остварило 65 одсто ученика. Знатно већи пад забиљежен је у читалачкој писмености, гдје је основни ниво достигло 64 одсто ученика, у поређењу са просјеком ОЕЦД-а од 69 одсто. Највиши ниво читалачке писмености остварило је само три одсто ученика.

Најбољи резултат задржан је у природним наукама, гдје је 76 одсто ученика остварило основни ниво.

Као кључни разлози негативног тренда наводе се претјерана употреба дигиталних уређаја, ометање наставе и пад концентрације.

Чак 40 одсто ученика навело је да њихови вршњаци на часовима не слушају наставнике, док је 22 одсто ученика навело да их дигитални уређаји често ометају у праћењу наставе. Истовремено, 48 одсто ученика користи алате вјештачке интелигенције за израду школских задатака.

Друштво

"Од првог септембра мјера помоћи за смјештај дјеце у продужени боравак"

Додатни проблем представља хронични недостатак наставног особља. Само 17,5 одсто ученика у Словенији похађа школе у којима директори не наводе недостатак наставника као препреку у раду. Просјек ОЕЦД-а износи 28,8 одсто.

На резултате ПИСА истраживања реаговао је и Синдикат васпитања, образовања, науке и културе Словеније, упозоравајући да су лоши резултати директна посљедица вишегодишњег занемаривања и недостатка системских улагања у образовни кадар.