Зашто се чека сатима? ЕЕС систем у пракси "затајио" - Брисел најављује хитне измјене

Највећи проблеми биљеже се на спољним границама ЕУ, а међу најпогођенијима је Хрватска, која је за многе грађане Србије и региона главна транзитна рута ка Европској унији. На појединим граничним прелазима забиљежене су велике гужве, док обрада једног путника у појединим случајевима траје и више од три минута, што додатно успорава проток саобраћаја.

Иако се очекује да ће се ситуација временом стабилизовати, посебно када већина путника буде раније регистрована у систему, дио стручњака указује да је кључни проблем у сложености имплементације и начину на који су подаци повезани између држава чланица. Као и у бројним другим ЕУ пројектима, истиче се изазов децентрализације и различитих модела примјене заједничких правила на националном нивоу.

Забринутост због Хрватске

Грађани Србије посебно су забринути због примјене система у Хрватској, имајући у виду да највећи број путника из региона управо преко те земље улази у шенгенски простор. У пракси, то значи да би свако задржавање на хрватским прелазима могло директно да утиче на путовања и љетњу туристичку сезону у цијелом региону.

Према информацијама из Хрватске, иако су тамошње власти уложиле значајне напоре да систем функционише што ефикасније, у почетној фази примјене дошло је до загушења и техничко-организационих проблема. Званичници су раније очекивали да ће Хрватска бити примјер успјешне имплементације, али су се након појаве гужви амбиције и очекивања дјелимично кориговали.

Незванични извори наводе да проблем није искључиво у националној имплементацији, већ и у начину на који је систем технички осмишљен, посебно у дијелу који се односи на увезивање података и сам процес њихове обраде на границама.

Према ранијим процјенама Европске комисије, граничним службеницима требало је мање од једног минута по путнику за обраду података. Међутим, пракса је показала да тај процес често траје и више од три минута, што доводи до стварања колона и застоја, посебно на прометним прелазима у љетњим мјесецима и у периодима туристичке сезоне.

Унапријеђење система

Из Европске комисије истичу да је ЕЕС систем у првим мјесецима рада допринио бољој контроли граница Европске уније, уз значајно смањење броја илегалних улазака. Према њиховим подацима, у првих шест мјесеци регистровано је више од 66 милиона улазака и излазака, док је око 32.000 особа којима није био дозвољен улазак добило забрану.

Ипак, у Бриселу се индиректно признаје да изазови и даље постоје, па је најављено да ће у наредном периоду фокус бити на унапређењу система, рјешавању преосталих техничких потешкоћа и јачању оперативне спремности. У плановима Европске уније за наредни период посебно се издваја даља дигитализација граничних процедура, као и припрема законодавног предлога којим би се додатно унаприједило дигитално управљање миграционим и повратним процесима, уз смањење административног оптерећења за националне власти, преноси Курир.