Од санкција до Кремља и Бијеле куће: Како је Српска постала саговорник у најважнијим центрима одлучивања

Од "црне листе" до састанака у Бијелој кући

Да вам је неко прије годину дана рекао да ће човјек који је био на америчкој "црној листи" и који је био трн у оку Мајклу Марфију, бившем америчком амбасадору у БиХ, имати састанке на највишем нивоу у Бијелој кући, вјероватно бисте рекли да то нема пуно везе са реалношћу.

Ипак, реалност је дијаметрално супротна.

Одласком Џозефа Бајдена (сумњамо и да зна да је и био, и да је отишао), и демократске администрације из Овалног кабинета, ситуација постаје значајно повољнија по Републику Српску и њене представнике.

Али, требало је доћи до те позиције. Таква позиција Републике Српске, која у администрација Доналда Трампа налази саговорника, а не диктатора, није само пука случајност.

"Крај прављењу нација"

Резултат је то дуготрајног рада, састанака, лобирања, али политичког предосјећаја и њуха у ком правцу ће се Сједињене Државе кретати у будућности. Република Српска и њени представници своје "чипове" су ставили на Републиканце и то се за сада чини више него исправан потез.

За оне који имало прате свјетска збивања, јасно је шта представља администрација Доналда Трамп. Екипа око предсједника жели да обнови Америку, земљу коју је "опустошио" неолиберални глобализам и његова пратећа братија у виду "воук" идеологије. Својим унутрашњим проблемима, Американци су дали приоритет, а свијету су послали поруку - "сами то ријешите".

Сам Трамп је рекао како САД више неће учествовати у "прављењу нација", што је привукло доста пажње у БиХ.

"ФБиХ живи у Бајденовом времену"

Руководству Српске су ти ставови били јасни и прије другог доласка Трампа у Бијелу кућу, па су знали шта да очекују и у складу са тим да се спреме.

Ипак, у другом БиХ ентитету, тачније у његових 23 одсто, многи и даље живе у "Бајденовом времену".

И даље се надају наметању одлука у корист само једног народа.

И даље се надају да ће антисрпска пропаганда ухватити коријење.

И даље мисле да су им европске дипломате пријатељи.

И даље одбијају било какав договор и преговоре.

"Позиција Српске широм свијета"

А док они одбијају и најосновније разговоре, Српска јача своју позицију широм свијета. Представници Републике обилазе најважније центре моћи, те износе и српску страну приче, страну која је годинама била маргинализована.

На прсте "једне руке" се могу набројати свјетски лидери којима су отворена врата и Кремља и Бијеле куће, а баш у ту групу спада руководство Српске. Додик и екипа, још једном су Владимира Путина на паради поводом Дана побједе. Одржани су и састанци са руским предсједником, те су потврђени изузетни, како лични, тако и односи између Српске и Русије. И ту је стављена тачка на све спекулације да се Српска "окренула западу на уштрб Руске Федерације".

Крај и за Шмита

Поред ова два центра моћи (Москва и Вашингтон), Српска има веома добре односе и са Народном Републиком Кином. Иако је политика Кине константно неутрална, и из званичног Пекинга се све гласније могу чути критике на "колонијални статус" БиХ.

До тог "статуса", чини се да још једино држи бриселска администрација.

"Одметнута" од реалности и под све већим економским притиском, ЕУ и даље покушава да одржи привид битности у свјетским токовима. Унија која је престала бити фактор свјетских одлука, своју "силу" још покушава провести на Балкану. Ако је судити по медијским наводима, и ту им је крај, јер нелегални Нијемац Кристијан Шмит, који се представљао као високи представник, одлази из БиХ. Како тврде дипломатски извори, ЕУ неће имати превелику улогу у избору високог представника који би, како то процедура и налаже, могао бити потврђен у Савјету безбједности УН-а.