Пут Синише Добрића: Мајка Невенка о судбини страдалог сина

"Ја сам Невенка Добрић, мајка Синише Добрића који је тог 4. августа 1995. године,као и свако крајишко дијете пошао у колону да спаси свој малени живот", рекла је Невенка Добрић, мајка страдалог Синише Добрића.

Синиша је са својим дједом Петром у тракторској тракторској кабини и мајком Невенком у тракторској приколици, из родног Црквеног Бока кренуо према Костајници.

Нису одмакли ни десет километара када је Хрватска војска пресјекла колону и са 12 простелних рана усмртила Синишу и Петра.

Како су Синиша и Петар страдали, трактор је скренуо са пута, а приколица у којој се налазила Невенка преврнула се и поклопила је.

"Хрватска војска је убила моје дијете и свекра. Сачекала је и сљедећи трактор у којем су били моји родитељи и бака", каже неутјешна Невенка.

Видјевши шта се догодило, скамењени од бола, очајнички моле Хрватску војску да им дозволе да извуку Невенку која се налазила испод приколице.

"Они дозвољавају али одлучују и да нас приведу, на очајничке молбе и плач моје мајке у неком тренутку одлучују да пусте мајку, баку и мене, а мог оца одводе у затвор у Ивањић Град. У тим моментима ја нисам била свјесна шта се догодило", рекла је Невенка.

Храбре крајишке жене нису дозволиле да тијело страдалог Синише остане у шуми препуштено звијерима. Износе Синишу у Босанску Костајницу гдје су га сахранили 5. августа.

"26. августа 1996. године на Синишин рођендан, посмртне остатке преносимо у Сремску Каменицу, гдје данас живимо. А свекар Петар се до данас води као нестало лице. И тако 30 година трагам за правдом, не постоји установа којој се нисам обратила, ни суду у Републици Хрватској у којем не водим парницу како би моје дијете добило статус жртве цивилног рата", каже Невенка.

Синиша још увијек не почива у миру јер су ране мајке Невенке отворене која сваког 4. августа прича своју причу бадајући се да ће допријети до оних који који дијеле правду, рекла је Невенка.