Вјечни спомен генералу: Како су саборци и војници говорили о Ратку Младићу

Неки од грађана у поворци носили су српске тробојке, заставе Републике Српске и транспаренте на којима је писало „Јунак нације”.

Иза развијене велике српске тробојке кретала се колона возила и непрегледни низ људи на његовом посљедњем путовању, а међу њима су били и саборци генерала Младића.

Остаће забиљежено да га је борачка популација доживљавала као симбол саборности и војничке дисциплине. Предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић наглашава управо тај духовно-војни аспект његовог вођства:

"Водио нас је путем васкрснућа и страдања. Оно што је најважније, водиo нас је и учио путу јединства, међусобног уважавања, поштовања и слоге да сви напокон морамо бити у истој униформи, са истом капом и истим знаком."

На значај заједничког окупљања и одавања почасти по традицији и обичајима указује и предсједник Предсједништва ове организације Милован Гагић, који истиче дубоку везу народа и његовог команданта:

"Ми, његови војници, сви грађани Републике Српске и Србије и сви Срби, окупили смо се данас да одамо помен и да као прави хришћани запалимо свијеће, како би наш командант завршио тамо гдје су завршили сви ратници који су кроз вијекове бранили свој народ."

За оне који су са њим дијелили комaндне одговорности, Младић је прије свега био професионалац високог ранга. Генерал-потпуковник Војске Републике Српске у пензији Бошко Келечевић подсјећа на његове старјешинске квалитете:

"Младића познајем дуго и могу рећи да је био врхунски старјешина, врхунски стручњак и, прије свега, јако добар човјек."

Посебну емотивну везу са генералом имали су припадници елитних јединица који су стајали у свечаном ешалону.

Дарко Ћулибрк из Удружења гардиста 1. гардијске моторизоване бригаде ВРС објашњава колико је њихова формација била везана за његову личност:

"Ми смо Младићеви војници, његови пулени и његова дјеца. Одајемо му počast свечаним ешалоном кроз који пролазе разна удружења, јер смо ми јединица у којој је он био главна фигура."

Поштовање су дошли да изразе и борци из свих српских крајева. Иван, припадник Херојске 37. моторизоване бригаде из Рашке, сажео је улогу генерала у једној реченици:

"Једноставно речено херој, херој број 1. Да није било њега, не би било ни Републике Српске."