Српски метеоролог најавио 40 ледених дана

Током дана претежно сунчано и топло. Вјетар слаб и умјерен, на југу Баната и јак, источни и југоисточни. Најнижа температура од шест до 14, а највиша од 23 до 26 степени, најавио је Републички хидрометеолошки завод.

Економија

Исплаћено 1.938.962,75 КМ за кориснике

РХМЗ наводи и да ће прве дане октобра обиљежити претежно сунчано вријеме уз изражен дневни температурни ход.

"Јутра ће бити свјежа са локалном појавом слабог приземног мраза, углавном по котлинама јужне Србије, док ће током дана бити топло са највишом температуром у интервалу од 22 до 26 степени", наводи РХМЗ.

Прогноза Слободана Совиља за зиму

"Предстојећа зима у Србији биће топлија од просјека, али то не значи да ћемо бити поштеђени снијега, јаких мразева и ледених дана. Према сезонским изгледима РХМЗ, у нижим предјелима очекује се од пет до 15 ледених дана, док би на планинама тај број могао да достигне 40, а највише снијега и најдуготрајнији сњежни покривач очекују се у вишим предјелима", каже за "Курир" метеоролог РХМЗ Слободан Совиљ.

Друштво

Развод брака не кошта само емотивно: Цифре ће вас потпуно шокирати

"Према актуелним климатским сезонским изгледима Републичког хидрометеоролошког завода, током зиме 2026/2027. године очекује се средња сезонска температура ваздуха изнад просека за референтни период 1991–2020, са одступањем до око два степена. У нижим предјелима очекују се вриједности средње сезонске температуре од око два до пет степени, а у планинским предјелима од -2 до један. Истовремено, очекује се и количина падавина изнад просјека - углавном од 130 до 180 милиметара, на западу земље и до око 210 милиметара, а у брдско-планинским пределима до око 240 милиметара", каже он.

Метеоролог, међутим, упозорава да прогнозирани суфицит падавина не подразумијева нужно и сњежнију зиму, већи број дана са снегом или дуготрајнији сњежни покривач.

"У условима климатских промјена и све топлијих зима, у нижим предјелима већи дио зимских падавина све чешће се излучује у виду кише. Са друге стране, топлија атмосфера може да садржи већу количину водене паре, па су, када се истовремено успоставе довољно хладни услови, и даље могуће епизоде интензивних сњежних падавина. Због тога се ефекат климатских промјена не огледа само у томе колико снијега пада, већ још израженије у смањењу броја мразних и ледених дана и краћем задржавању сњежног покривача", рекао је Совиљ.

Снијег у Београду

Као примјер наводи Београд гдје је током климатолошког периода 1961-1990. просјечно биљежено око 43 дана годишње са сњежним покривачем, док их је током цијеле 2025. године било само девет.

Занимљивости

Све се мијења од 5. октобра: Пљуштаће киша пара за ова 4 знака

"Снијег, дакле, и даље пада, али су услови за његово дуже задржавање све неповољнији. У овом тренутку не постоји сезонски сигнал за дуготрајно екстремно хладну зиму. Напротив, доминантан сигнал указује на средњу сезонску температуру изнад климатолошког просјека", наводи Совиљ и додаје:

"То, ипак, не значи да током зиме неће бити краткотрајних периода са јаким мразом, веома ниским температурама, локално обилним снијегом, леденом кишом или краткотрајним низом ледених дана. Сезонска прогноза описује преовлађујући карактер тромјесечног периода, али не може неколико мјесеци унапријед да предвиди појединачне продоре веома хладног ваздуха и њихов интензитет. Због тога у овом тренутку не бисмо ни тврдили да ће предстојећа зима бити 'блажа од претходне'. И претходна зима била је топла - на нивоу Србије средња сезонска температура износила је 2,7, односно 1,8 степени изнад нормале, и била је тринаеста најтоплија од 1951. године".

Совиљ појашњава и да топлија зима у цјелини не искључује појаву краткотрајних и веома интензивних зимских епизода.

Када ће пасти снијег?

"Тачан датум првог снијега није могуће прогнозирати неколико мјесеци унапријед. За такву информацију потребно је сачекати прогнозе знатно краћег рока, када конкретна синоптичка ситуација постане предвидива. Оно што можемо да наведемо јесу климатолошки подаци. Средњи датум првог снијега у Београду је 23. новембар, док је средњи датум формирања првог сњежног покривача 3. децембар", наводи саговорник за медије.

Србија

Седам повријеђених: Прве фотографије са мјеста ланчаног судара

"У нижим предјелима Србије први сњежни покривач се у просјеку јавља од друге половине новембра до прве половине децембра, у зависности од региона. На примјер, просјечан датум првог сњежног покривача је 23. новембар у Димитровграду и 25. новембар у Куршумлији, док се на крајњем сјеверу земље он у просјеку формира касније - око средине децембра", наводи он и истиче да су ово климатолошки просјеци, а не прогноза датума првог снијега за ову годину.

Први мразеви

Према његовим ријечима климатолошки се мразеви најраније и најизраженије јављају у вишим предјелима и котлинама, нарочито у југозападној и јужној Србији, гдје током ведрих и тихих ноћи може доћи до веома интензивног радијационог хлађења и акумулације хладног ваздуха.

"У урбаним срединама, укључујући Београд, мраз је у просјеку слабији и рјеђи због ефекта урбаног острва топлоте. Према сезонским изгледима, током цијеле предстојеће зиме очекује се од 30 до 55 мразних дана у нижим предјелима, а на планинама од 60 до 75 дана", каже Совиљ.

Кад ће бити најхладније?

Подсјећа и да је јануар најхладнији зимски мјесец у Србији, а уједно је и мјесец у којем се у просјеку биљежи највећи број дана са сњежним покривачем.

"У Београду се то добро види на подацима за референтни период 1991–2020. године: просјечно се биљежи око 6,7 дана са сњежним покривачем у децембру, 11,4 дана у јануару и 7,9 дана у фебруару. Сличан статистички тренд уочава се и на осталим станицама у Србији. Међутим, климатски просјек не значи да ће баш такав развој времена бити и током зиме 2026/2027. годину. У условима климатских промјена све је важније правити разлику између појаве сњежних падавина и трајања сњежног покривача. Снијег може пасти и бити обилан током једне епизоде, али се усљед виших температура све чешће краће задржава на тлу", каже Совиљ.

Гдје ће бити највише падавина?

Према актуелним сезонским изгледима, Совиљ каже, да се највеће укупне количине падавина током зиме очекују на западу Србије и у брдско-планинским предјелима - на западу земље до око 210 милиметара, а у брдско-планинским предјелима до око 240 милиметара.

"Када је ријеч искључиво о снијегу, највећа вјероватноћа за чешћи и дуготрајнији снежни покривач постоји у вишим планинским предјелима, гдје је температура чешће довољно ниска да се падавине излучују у виду снијега и да се сњежни покривач дуже одржи. У нижим предјелима, усљед виших зимских температура, већи дио падавина може се излучивати у виду кише, сусњежице или влажног снијега који се релативно брзо топи. Зато је веома важно нагласити да суфицит укупних зимских падавина не треба аутоматски изједначавати са суфицитом сњежних падавина или дуготрајнијим сњежним покривачем", наглашава.

Метеоролог објашњава да је и у сезони која је у цјелини топлија од просјека могућ краткотрајан продор веома хладног ваздуха и појава двоцифрених негативних температура, нарочито у котлинама и вишим предјелима.

Ледени дани

"Колико би такав евентуални хладни талас био интензиван и колико би трајао, моћи ће знатно поузданије да се процијени тек у оквиру средњорочних, а нарочито краткорочних прогноза времена. Према актуелним сезонским изгледима, током зиме 2026/2027. године очекује се од пет до 15 ледених дана у нижим предјелима Србије, док се у планинским предјелима очекује од 25 до 40 ледених дана", најављује Совиљ и појашњава да је ледени дан дан када максимална дневна температура ваздуха остаје испод нула степени.

Најјаче зиме

Совиљ каже да се најизраженији зимски услови очекују у планинским предјелима и појединим котлинама, нарочито на југозападу и југу земље.

"Сњежни покривач се на планинама раније формира и знатно дуже задржава него у нижим предјелима. Климатолошки се, на примјер, на Копаонику годишње биљежи око 160 дана са снежним покривачем, на Црном Врху око 117, на Златибору око 107, а у Сјеници око 97 дана. За Београд је основни сезонски сигнал такође зима топлија од просјека. Снијег и формирање сњежног покривача су свакако могући, али у савременим климатским условима снежни покривач у нижим и урбаним предјелима има тенденцију да буде мање постојан и да се брже топи", каже Совиљ и додаје:

"Средњи датум првог снијега у Београду је 23. новембар, а првог сњежног покривача 3. децембар, али то су климатолошки датуми и не представљају прогнозу да ће се снијег ове године појавити баш тада".

Истовремено, историјски подаци показују да су у Београду могуће и веома обилне сњежне епизоде.

Мјесечни рекорди висине сњежног покривача износе:

• у децембру 65 цм, измјерених 2. и 5. децембра 1921. године;
• у јануару 61 цм, измјерен 16. јануара 1935. године;
• у фебруару 80 цм, измјерених 3. фебруара 1962. године, што представља и највећу забиљежену висину сњежног покривача у Београду током зимских мјесеци.

"Ови подаци представљају историјске екстреме, а не очекиване вриједности за предстојећу зиму", закључује Совиљ.