Тоне угља затрпале Драгана, Ненад успио да му спаси живот

"Док смо радили на обради откопа, са бока се на мог колегу Драгана, јамског копача, срушила извесна количина угља. Нисам имао кад да размишљам. Само сам се пробио до њега и почео да га вадим", прича Ненад.

Млади минер ни секунда није губио вријеме. Без икакве додатне опреме, само са срцем већим од страха, пробио се до колеге и у мраку јамских ходника, гдје сваки дан може да буде посљедњи, започео трку са временом.

"Склонио сам му угаљ с лица... иначе му не би било спаса"

"Морао сам да склоним угаљ са његовог лица да би дошао до ваздуха, иначе му не би било спаса. Напипао сам му лијеву руку и почео да је ослобађам, а затим и лице. Удахнуо је дубоко, а ја сам га ухватио испод мишица, подизао га лагано. Мало је потрајало, али смо изашли безбедно из јаме. Опасност, после тог обрушавања није стала, из чела откопа је пријетило ново обрушавање. Био сам уплашен, наравно, али је адреналин радио своје и савјест ми је говорила да морам да помогнем колеги коме је живот висио о концу", каже Ненад.

Овај млади човјек, супруг Иве и отац малене Ене, вели да је био и раније у критичним ситуацијама, али ниједна није наликовала овој.

Задужи опрему и прекрсти се

По доласку на посао Ненад облачи своју опрему, задужује лампу и спасиоца, који му омогућава да дише 30-40 минута у ситуацијама без кисеоника, а затим узима апарат за мјерење гасова. После рапорта где чује која су му задужења, одлази у јаму. Сваки од рудара се при уласку прекрсти и поздрави колеге рударским поздравом: "Срећно"

"Колега Драган је и прије несреће био мој добар пријатељ. Ништа се у нашем односу није промијенило ни сада, осим што је пријатељство јаче, дубље", каже млади минер.

БиХ

ПД ПС БиХ о Приједлогу закона о ВСТС-у и измјенама Закона о Суду

Због исказане храбрости, на Видовдан му је, због овог херојског дјела, предсједник Србије Александар Вучић уручио Златну медаљу за храброст "Милош Обилић". А, он је одличје посветио друговима из јаме.

Четврта генерација рудара

Ненад Ђорђевић је четврта генерација рудара у породици. Рударили су и његов отац Мирољуб, деда Радослав и прадеда Вељко, и у рудницима Лубница, Вршка чука, Боговина и некадашњем Подвису, руководили производњом и били узор рударима. Зато је и он, вели, овдје због части, другарства и људскости која се у тами јаме види јаче него на свјетлу. У Руднику Лубница ради већ 12 година, посљедњих седам као палилац мина.

Варница у метанским јамама

Минер је задужен за припрему, постављање и активирање експлозива како би јамским копачима омогућио даље напредовање кроз угљане слојеве у јами. У метанским јамама, какав је рудник Лубница, овај је посао далеко ризичнији, јер свака варница или неадекватна припрема могу изазвати најгори руднички сценарио: експлозију метана.

Солидарност у руднику мора да буде на високом нивоу. То уче од првог дана када дођу на посао јер раде у условима гдје нема хитне помоћи, нема ватрогасне јединице, никог нема, сами су доље у мраку, 200 метара испод земље. И сама помисао на то изазива неком нелагодност у стомаку.

Рударима ово мјесто у којем не виде небо изнад глава, не виде сунце, буди свијест да морају да сарађују. Ту су више породица него тим јер само тако могу сви, на крају радног дана, да изађу из јаме живи и здрави, преноси Курир.