Аларм из Брисела: Чак 1,3 милиона радних мјеста у Европи пред гашењем!

Према документима у које је имао увид „Политико“, званични Брисел процјењује да би само притисак изазван растом цијена енергије током 2026. године могао довести у питање чак 560.000 радних мјеста. Сектори који су највише на удару су грађевинарство, металска индустрија, хемијска индустрија и транспорт.

Истовремено, Европска комисија упозорава да је европска аутомобилска индустрија суочена са дубоким промјенама због преласка са мотора са унутрашњим сагоријевањем на електрична возила и растуће конкуренције из Кине. У овом сектору угрожено је око 600.000 радних мјеста.

Притисак се осјећа и у другим стратешким гранама индустрије:

Сектор производње батерија: ризику је изложено око 85.000 радних мјеста.

Европска соларна индустрија: процјењује се да је угрожено готово 59.000 послова.

Индустрија челика: додатних 4.500 радних мјеста могло би бити погођено мјерама декарбонизације.

Погоршане прогнозе незапослености

Комисија је истовремено погоршала прогнозе за тржиште рада. Док је прошле јесени очекивала стопу незапослености од 5,9 одсто у 2026. и 5,8 одсто у 2027. години, сада процјењује да ће незапосленост износити шест одсто у обје године. Брисел упозорава и на раст фискалних притисака, пошто се очекује да ће збирни буџетски дефицит држава чланица ЕУ порасти са 3,1 одсто БДП-а у 2025. на 3,5 одсто у 2026. и 3,6 одсто у 2027. години.

Извршна потпредсједница Европске комисије за вјештине, запошљавање и социјална права Роксана Минзату оцијенила је да европска конкурентност не може да се гради само на технологији, капиталу и регулативи.

„Европска конкурентност биће изграђена кроз људе, њихове вјештине и прилике које им стварамо да у потпуности допринесу нашим економијама и друштвима“, рекла је Минзату.

Недостатак квалификоване радне снаге

Због тога ће Европска комисија први пут у оквиру Европског семестра посебно оцјењивати да ли државе чланице довољно улажу у образовање, стручно оспособљавање, преквалификације и развој СТЕМ знања потребних за индустријску трансформацију.

Према подацима Комисије, проблем недостатка квалификоване радне снаге постаје све израженији. Током 2023. године чак 68 одсто предузећа средње величине пријавило је мањак одговарајућих вјештина међу запосленима, док је годину дана касније 77 одсто компанија навело да недостатак радника и квалификација представља препреку за нова улагања.

Истовремено, сваки пети радник у ЕУ запослен је у слабо плаћеним секторима са ниским растом продуктивности, док се један од дванаест запослених суочава са ризиком од сиромаштва упркос томе што има посао.

Европска комисија оцјењује да ће способност Европе да задржи конкурентност у наредним годинама у великој мјери зависити од улагања у људски капитал, образовање и прилагођавање радне снаге технолошким и индустријским промјенама, преноси Телеграф.