ЕУ експресно добија нову чланицу? Није Црна Гора, није Украјина, расписаће референдум!

Владајућа коалиција у Рејкјавику обећала је да ће одржати референдум о поновном покретању преговора о приступању ЕУ до 2027. године, након што је претходна влада замрзнула преговоре 2013. године. Међутим, временски оквир се убрзава у вријеме геополитичких превирања и након одлуке Вашингтона да уведе тарифе Исланду и пријетњи америчког предсједника Доналда Трампа да ће анектирати Гренланд.

Очекује се да ће исландски парламент објавити датум гласања у наредних неколико недјеља, према ријечима двије особе којима је додијељена анонимност да слободно говоре. Овај потез долази након низа посјета политичара ЕУ Исланду и исландских политичара Бриселу. Ако Исланђани гласају за, могли би да се придруже ЕУ прије било које друге земље кандидата, рекао је један од извора.

– Разговор о проширењу се мијења. Све се више ради о безбједности, о припадности и о очувању наше способности да дјелујемо у свијету конкурентских сфера утицаја. То се тиче свих Европљана – рекла је за Политико комесарка ЕУ за проширење Марта Кос, која се прошлог мјесеца у Бриселу састала са исландском министарком спољних послова Торгердур Катрин Гунардотир.

Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен састала се прошлог мјесеца у Бриселу са исландским премијером Криструн Фростадотир и рекла да њихово партнерство „нуди стабилност и предвидљивост у нестабилном свијету“.

Фон дер Лајен, која је посјетила Исланд прошлог јула, такође се састала са Фростадотир током састанка Нордијског савјета у Стокхолму прошле јесени и похвалила је њену земљу због јачања сарадње са ЕУ. Фон дер Лајен ће поново посјетити арктички регион у марту.

Разговори о продубљивању веза са Исландом, па чак и о потенцијалном наставку преговора о приступању, почели су и прије него што се амерички предсједник Доналд Трамп вратио на дужност прошле године, а званичник ЕУ је рекао да Брисел већ посвећује више пажње тој стратешки важној земљи.

Али ескалација пријетњи из САД, међу којима је и шала Билија Лонга, Трамповог кандидата за амбасадора на Исланду, да ће земља постати 52. америчка држава и да ће он бити гувернер, повећала је хитност ситуације.

– Мислим да је чињеница да је Исланд поменут четири пута у Трамповом говору на Свјетском економском форуму у Давосу прошлог мјесеца, док је амерички предсједник говорио о Гренланду, свакако усмјерила пажњу – рекао је други званичник ЕУ упознат са ситуацијом, додајући да то „мора бити узнемирујуће за малу земљу“.

Исланд је поднио захтјев за придруживање ЕУ 2009. године, на врхунцу финансијске кризе у којој су све три његове главне комерцијалне банке пропале. Међутим, влада је замрзнула преговоре у децембру 2013. године, док се исландска економија брзо опорављала у исто вријеме када су економисти упозоравали на потенцијални колапс еврозоне. У марту 2015. године, Рејкјавик је затражио да се више не сматра земљом кандидатом за ЕУ. Али геополитичка ситуација се значајно промијенила током посљедње деценије.

Исланд заузима стратешки важну локацију у Сјеверном Атлантику, јужно од Арктичког круга, нема војску и ослања се на чланство у НАТО-у и билатерални споразум о одбрани са САД из 1951. године за своју безбједност.

Та реалност, заједно са економским користима од придруживања ЕУ, изгледа да подиже ставове јавности о потенцијалном придруживању блоку, а анкете показују да је подршка у порасту.

Ипак, њен пут ка чланству у ЕУ није једноставан.

– Приступање би могло да наиђе на неке веома тешке домаће политичке препреке у будућности – рекао је за Политико Гудни Торлацијус Јоханесон, бивши предсједник Исланда.

Највећа потенцијална препрека је питање права на риболов, кључне индустрије на Исланду и великог питања током преговора посљедњи пут.

– На крају се све своди на рибу, то је увијек био проблем – рекао је први званичник ЕУ.

Али постоји једна кључна разлика између преговора тада и сада: Брегзит.

Велика Британија и Исланд дуго имају напете односе око риболова, учествујући у низу насилних сукоба названих „Рат бакалара“ између 1950-их и 1970-их. Током преговора о приступању Исланда постојале су озбиљне тензије између двије земље, а Велика Британија је била забринута због количине скуше коју су исландски рибарски бродови ловили. Спор, назван „Рат скуше“, довео је до тога да је ЕУ запријетила трговинским санкцијама Исланду.

Али сада када је Британија ван ЕУ, права на риболов могла би бити мања препрека.

Ако Исланђани одлуче да желе да наставе разговоре са ЕУ, преговори би могли брзо да напредују. Исланд је члан Европског економског простора и дио Шенгенског простора слободног путовања и као такав већ има многе законе ЕУ у својим законским прописима.

Прије замрзавања преговора 2013. године, Исланд је затворио 11 од 33 преговарачка поглавља. Црна Гора, најнапреднија земља кандидат за ЕУ, престигла је ту прекретницу тек у посљедњих неколико мјесеци.

– На папиру, не би било превише тешко; чак би могло потрајати само годину дана да се затворе сва преговарачка поглавља – рекао је први званичник ЕУ. Међутим, особа упозната са расположењем на Исланду упозорила је да би такав временски рок био превише амбициозан с обзиром на тешкоће неких елемената преговора.

Да би се Исланд заиста придружио ЕУ, морао би да одржи још један референдум о томе да ли да настави након завршетка преговора.

У зависности од тога колико ће то трајати и каква ће бити геополитичка ситуација у том тренутку, то би могла бити висока љествица, с обзиром на то да су користи од чланства за Исланд више у погледу безбједности, а мање у погледу економске користи. Исланд има пети највећи БДП по глави становника на свијету, што чланство у ЕУ чини мање привлачним него за друге који се боре да се придруже блоку.

(Политико)