ЕУ одлучила да замрзне руску имовину на неограничени рок?

Белгија, Бугарска, Италија и Малта су на данашњем гласању у Савјету Европске уније објавиле да подржавају дугорочно замрзавање руске имовине, наглашава се у чланку.

Према писању листа, оне су такође саопштиле да би одлука о коришћењу руске имовине за финансирање Украјине требало да буде донијета на самиту ЕУ 18. и 19. децембра.

Напомиње се да су владе ЕУ пристале да замрзну имовину вриједну 210 милијарди евра.

На основу плана Европске комисије, овај корак је прва фаза за накнадну експропријацију руске имовине.

Раније данас, бриселски портал „Јурактив” објавио је да Белгија предлаже осталим чланицама Европске уније да раскину све инвестиционе споразуме са Русијом као један од услова за своју сагласност на експропријацију замрзнуте руске имовине у оквиру „репарационог кредита“ за Кијев.

Претходно је руски амбасадор у Белгији, Денис Гончар, изјавио да, без обзира на шему по којој би се дошло до експропријације, то би било једнако крађи, упозоривши да ће „одговор Русије услиједити одмах“ и натјерати Запад да „пребројава губитке“.

О замрзнутим руским средствима

Након покретања СВО, земље ЕУ и Г7 блокирале су приближно половину руских девизних резерви. Више од 200 милијарди евра налази се у ЕУ, првенствено на рачунима код „Јуроклира“, једног од највећих свјетских система за клиринг и обрачуне, са сједиштем у Белгији.

Европска комисија је 3. децембра представила свој план за експропријацију суверене руске имовине замрзнуте у Европи под велом шеме „репарационог кредита“ за Кијев. ЕК је предложила да се присвоји свих 210 милијарди евра замрзнутих у ЕУ, од чега се 185 милијарди евра налази на рачунима „Јуроклира“, док се не зна гдје се налази преосталих 25 милијарди евра.

Белгија, на чијој платформи „Јуроклир“ су замрзнута руска средства, блокирала је на самиту ЕУ 23. октобра приједлог о њиховој експропријацији.

Истовремено, руско Министарство спољних послова је већ изјавило да идеја ЕУ о исплати репарација од стране Русије Украјини нема везе са реалношћу, јер се Брисел већ одавно бави крађом руске имовине.

Централна банка Русије намерава да надокнади штету нанијету руском регулатору од белгијског депозитара „Јуроклир“ и поднијела је одговарајућу тужбу Московском арбитражном суду, наводи се у данашњем саопштењу Банке Русије.