Европски песимизам у порасту, ЕУ више не вјерује у сопствену снагу

Како наводи, подаци из истраживања јавног мњења показују да су Европљани међу највећим песимистима у свијету, што је у оштром контрасту са расположењима с краја 20. и почетка 21. вијека, када је Европа себе доживљавала као континент у успону.

Већина Европљана, истичу западни коментатори ових истраживања, "сумња да ће будућност донијети ишта добро за њихове земље, за свијет у цјелини и лично за њих".

"Такође, већи дио Европљана, 46 одсто наспрам 39 одсто, не сматра да Европска унија представља центар моћи способан да равноправно дјелује у односу на глобалне центре снаге, као што су Сједињене Државе и Кина", нагласио је Пушков.

Свијет

Свако новорођенче у Америци добија 1.000 долара

Напоменуо је да су се сумње у то међу Европљанима појачале током посљедњих 12 мјесеци.

"Сматрам да је један од разлога раста скептицизма међу Европљанима трансатлантски раздор и све израженији осјећај да Европа више не може у потпуности да се ослања на Сједињене Државе и савез са њима", поручио је руски сенатор.

Међутим, како је истакао, упркос напорима европских лидера, који су током протекле године настојали да створе утисак да западни савез остаје чврст, а да су несугласице са САД на чему са лидером Доналдом Трампом искључиво тактичке природе, европско јавно мњење одражава далеко реалнију слику.

"Ријеч је о озбиљном размимоилажењу Европе и Сједињених Држава по низу крупних питања – од политике према Русији и Украјини, па све до Гренланда. Америчке претензије на Гренланд и начин на који су се САД односиле према Данској нанијели су посебно снажан ударац перцепцији Сједињених Држава у Европској унији. Истовремено расту и сумње да би САД у случају војног сукоба заиста војним средствима браниле Европу, што се од оснивања НАТО-а сматрало неспорним. Данас, међутим, Европљани ту претпоставку доводе у питање", подвукао је Пушков.

Посебно болно за европску јавну свијест показале су се високе стопе политичких промјена, нагласио је руски сенатор, додавши да су још 2022. године расположења у Европској унији била знатно другачија.

"Истраживања, чини се, указују на почетак прелаза европске јавне свести ка спознаји да би се у новом 'постзападном свијету' Европа могла наћи у стању стратешке усамљености. То је необично стање и за европске владајуће елите и за становништво земаља ЕУ, а оно додатно подстиче јачање политичког песимизма у Европи", закључио је Пушков.

Свијет

Пушков: Иницијатива Италије о дијалогу са Русијом отвара нова питања

Он је раније указао на то да према посљедњем истраживању Европског савјета за међународне односе, спроведеном у новембру 2025. године у 11 земаља – Великој Британији и десет држава Европске уније – највећи песимизам у погледу будућности сопствене земље исказују становници Велике Британије (66 одсто песимистично настројених и свега 9 одсто оптимистичних) и Европске уније, гдје је 49 одсто испитаника песимистично, а само 18 одсто оптимистично настројено.

У оквиру Европске уније истраживање је спроведено у Њемачкој, Француској, Италији, Шпанији, Пољској, Мађарској, Бугарској, Португалији, Данској и Естонији.

Поређења ради, у Индији и Кини, које заузимају прва два мјеста у свијету по нивоу оптимизма, тај проценат износи 73, односно 72 одсто.

"Према резултатима истраживања, Русија се такође налази међу четири земље свијета са највишим нивоом оптимизма", приметио је Пушков.

(рт балкан)