Француска укинула "Црни декрет"

Иако је Француска званично укинула ропство још 1848. године, овај стравични правни акт формално је остао на снази све до данас.

У ријетком исказу политичког јединства унутар оштро подијељене Националне скупштине, закон је укинут са 254 гласа за и ниједним против.

Декрет, који је 1685. године потписао краљ Луј XIV, кроз својих 60 чланова у потпуности је контролисао сваки аспект живота поробљених људи у француским колонијама.

Друштво

Из школе понијели знање и успомене, а оставили липу

Члан 44 људе је дефинисао као „покретну имовину“ (попут намјештаја или стоке). Казне за бијег укључивале су сакаћење тијела.

Ријеч поробљене особе на суду није вриједила апсолутно ништа.

Током дебате у доњем дому парламента емоције су биле на врхунцу, а многи заступници остали су затечени чињеницом да је овај закон уопште постојао у правном систему у 21. вијеку.

Стиви Густаве (Steevy Gustave), заступник с карипског острва Мартиник, чији су преци били поробљени, кроз сузе се обратио скупштини:

Република Српска

Шојгу: Русија спремна да подржи Републику Српску, избори на јесен озбиљан тест за Бањалуку

„Само гласање не може поправити вијекове уништених живота. Ми нисмо потомци робова, ми смо потомци људских бића рођених слободних, а затим сведених на најгоре — сведених на ропство.“

Француска је историјски била трећа највећа колонијална сила у трговини робљем, иза Велике Британије и Португала. Процјењује се да је Париз превезао око 1,4 милиона Африканаца на плантаже шећера, а богатство створено њиховим радом директно је изградило велике француске градове попут Нанта и Бордоа (Bordeaux).

(Кликс)