Иран изабрао новог врховног вођу

Арафи ће бити део привременог Савјета лидера заједно са председником Ирана Масудом Пезешкијаном и председником Врховног суда Голамхосеином Мохсени-Еџеијем, преноси Ал Џазира.

Овог 67-годишњег верског званичника, члана моћног Уставног надзорног тијела које касније треба да изабере врховног вођу, Савјет за арбитражу је потврдио за члана Савета лидера.

Арафи ће сада сарађивати са шефом правосуђа Голам-Хосеином Мохсенијем-Еџеијем и предсједником Ирана Масудом Пезешкијаном у оквиру привременог Савјета.

Очекује се да ће Корпус исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) и шеф безбједности Али Лариџани, такође, играти кључне улоге, али још није јасно како ће се расподелити баланс моћи, преноси Б92.

У међувремену, командант ИРГЦ Мохамад Пакпур је убијен, а име новог лидера ове елитне и моћне војне и економске структуре још није објављено.

Србија

Да се кандило не угаси: Скоро милион КМ за опстанак Срба на Космету

Телеграм канали повезани са ИРГЦ-ом наводе замјеника шефа Ахмада Вахидија, којег је Хамнеи поставио прије два мјесеца, као могућег кандидата за ту позицију.

Ко је Алиреза Арафи?

Алиреза Арафи (67) важи за једног од најутицајнијих шиитских ајатолаха и високих верских ауторитета у земљи. Рођен 1959. године у Мејбоду, он деценијама заузима кључне позиције унутар иранског теократског система. Члан је Савјета чувара, моћне институције која контролише законодавство и изборе, као и Скупштине експерата, тијела које је по уставу једино надлежно за избор и надзор врховног вође.

Пре именовања на чело државе, Арафи је водио цјелокупан систем верских семинара у Ирану, са центром у светом граду Кому, чиме је директно обликовао нове генерације вјерских и политичких лидера. Такође је био на челу Међународног универзитета Ал-Мустафа, институције задужене за ширење шиизма и иранске идеологије у иностранству, због чега се сматра блиским сарадником безбједносних структура и Револуционарне гарде.

Аналитичари оцјењују да избор Арафија представља покушај режима да очува стабилност и континуитет политике у тренутку ратне кризе. Његово дубоко познавање вјерске хијерархије и истовремено учешће у највишим политичким тијелима чине га фигуром која у овом тренутку може да уједини конзервативно свештенство и војне кругове.