Иранке пале цигарете сликама ајатолаха Хамнеија, добиле "критике" због једне ствари

Овај чин, који је постао један од најупечатљивијих симбола противвладиних протеста који су крајем децембра избили због лошег стања привреде, а интензивирали се у јануару ове године, носи са собом ризик смртне казне.

Једна од објава које су се највише прошириле друштвеним мрежама приказује Иранку која живи у Торонту у Канади, феминисткињу која је критичарима који су јој пребацивали да не живи у Ирану одговорила:

"Исламски режим ме годинама у Ирану није успио ушуткати, упркос мучењу, понижењима и пријетњама. Сада ме, проглашавајући ме ционистом и искориштавајући чињеницу да сам након година борбе била присиљена побјећи из своје земље јер ми је исламски режим угрозио живот, покушавате довршити оно што сам режим није успио?"

Смрт активиста

Паљење слике врховног вође у Ирану сматра се тешким кривичним дјелом, а када то чине жене, чин добија додатну димензију, будући да су жене које пуше изложене стигматизацији.

Да опасност није само теоријска, свједочи случај младог иранског активисте Омида Сарлака. Он је у октобру 2025. објавио видео на којем пали Хаменеијев портрет.

Само неколико сати касније, пронађен је мртав у свом аутомобилу с прострелном раном. Власти су његову смрт прогласиле самоубиством, али су породица и бројни активисти одбацили то објашњење, сматрајући га сумњивим.

Његова сахрана претворила се у политички протест на којем су ожалошћени отворено узвикивали "Смрт Хамнеију", чиме је његова смрт постала симбол отпора режиму.

Од економије до пада режима

Протести, који су започели 28. децембра 2025. године, првобитно су били подстакнути тешком економском ситуацијом, рекордно високом инфлацијом која је у октобру 2025. достигла 48,60%, растућим цијенама и колапсом националне валуте, ријала. Међутим, незадовољство се брзо проширило и прерасло у шири противрежимски покрет који умјесто постепених реформи захтијева системске промјене.

Улицама Техерана и других градова одјекују слогани попут "Смрт Хамнеију" и "Пахлави ће се вратити", алудирајући на бившег иранског пријестолонасљедника Резу Пахлавија.

Жене на челу побуне

Иранске жене поново су у центру пажње. Њихов чин паљења цигарета Хаменеијевим фотографијама постао је снажан културни мотив који изражава фрустрацију режимом и родно условљеним друштвеним ограничењима, преноси Индекс.

Ово није први пут да жене масовно излазе на улице. Године 2022. Иран су потресли вишемјесечни протести након смрти Маше Амини у притвору моралне полиције, што је питање женских права ставило у први план.

Амини је ухапшена и, према наводима, брутално претучена јер је наводно прекршила строги закон о обавезном ношењу хиџаба.

Жесток одговор власти

Иранске власти на протесте су одговориле силом. Припадници снага безбједности, укључујући и Иранску револуционарну гарду, сукобили су се с демонстрантима у више градова. Организације за људска права извјештавају о десетинама мртвих и хиљадама ухапшених.

Забиљежени су и прекиди интернета и комуникација, што се сматра покушајем власти да спријече координацију протеста и прикрију стварне размјере насиља.