Кинези бацали тоне пијеска у океан током 12 година, тек на крају су сателитски снимци открили шта заиста раде

Све је почело крајем 2013. године, када је Кина започела масовно насипање седам коралних гребена у архипелазима Нанса и Сиса. Између децембра 2013. и јуна 2015. године земља је завршила прву фазу ове амбициозне кампање проширења. На тај начин створено је више од 12 квадратних километара вјештачког копна- површине чак 17 пута веће од оне коју су све остале земље региона заједно потраживале током 40 година.

Од 2015. године надаље, вјештачка острва су ојачана стратешком инфраструктуром: пистама, хангарима, војним лукама и радарским постројењима. Сателитски снимци бележе корак по корак ову трансформацију, па свако може да види стање прије и послије овог војног преображаја.

Како је Кина изградила читава вјештачка острва

Метод који се користи није нарочито софистициран, али се примјењује у огромним размјерама. Кинеске екипе најприје ископавају корално морско дно, а затим пумпама извлаче седимент из плитких вода. Тај материјал се постепено таложи, учвршћује потпорних зидовима и баријерама. Затим гигантски компресори и багери стабилизују читаву структуру. На крају започињу радови попут асфалтирања, изградње путева и писта за транспортне и борбене авионе.

Наратив Пекинга

Пекинг тврди да острва служе мирољубивим сврхама: операцијама поморског спасавања, рибарству, научним истраживањима, безбједној пловидби уз помоћ радара и прикупљању метеоролошких података. И, наравно, националној одбрани ако то буде потребно.

Сусједне земље - Вијетнам, Филипини, Тајван и Јапан - одбацују овај наратив, сматрајући да је ријеч о једностраном покушају наметања суверенитета над спорним водама. Јапанско Министарство одбране је још директније: ова инфраструктура омогућава Кини да успостави стално и агресивно присуство широм Јужнокинеског мора. Са тим се слажу и недавни извјештаји западних института. У међувремену је и Вијетнам, почев од 2013. године, слиједио примјер Кине, насипајући пијесак у море.

Еколошка катастрофа

Поред геополитичких тензија, еколошка цијена је огромна. Уништено је између 12 и 18 квадратних километара коралних гребена, док облаци седимента утичу на шире морске екосистеме. На крају, упркос званичним демантијима Кинеске океанографске администрације, чак и кинеске научне студије указују на озбиљне и дугорочне посљедице по морски свијет и екосистем погођеног подручја.

(Телеграф)