"Тачан датум краја свијета" предвиђен је језивом једначином - и требало би да буде ускоро!

Предвиђања краја свијета кроз историју су безбројна. Једно од најранијих забиљежено је прије готово 4.800 година, када се писац из древне Асирије жалио на пад моралних вриједности млађе генерације, што је, по његовом мишљењу, наговјештавало слом цивилизације. Од тада до данас апокалиптична упозорења редовно се понављају, најчешће без икакве научне подлоге, преноси Мирор (Mirror).

Већина таквих пророчанстава долазила је од вјерских вођа и самопроглашених „пророка“ – од јеврејског вође Симона бар Гиоре, који је вјеровао да ће свијет нестати око 70. године, до савремених проповједника који су крај свијета најављивали још прошле јесени. Ипак, једно упозорење, изнесено прије више од шест деценија, и данас изазива нелагоду јер има одређену научну тежину.

Друштво

Сутра почињу некрштени дани: До Богојављења се ови обичаји строго поштују, нарочито ноћу

Наиме, у новембру 1960. године Сајенс је објавио рад тројице истраживача са Универзитета Илиноис који су упозорили на могући глобални колапс у петак, 13. новембра 2026. године. Њихова визија краја свијета није укључивала нуклеарни рат, удар астероида или ерупцију супервулкана, већ проблем који је далеко теже избјећи – пренасељеност.

Научници су анализирали демографске трендове западног свијета и закључили да медицински напредак драматично убрзава раст глобалне популације. Према њиховим прорачунима, број људи на планети требало је да „тежи бесконачности“ управо око 2026. године, што би неминовно довело до глобалног недостатка хране и основних ресурса.

Године 1960. на Земљи су живјеле око три милијарде људи. Данас, на почетку 2026. године, тај број премашује осам милијарди, а јасни знаци озбиљног успоравања раста још нису видљиви. Према процјенама демографа, глобална популација могла би почети да опада тек око 2080. године.

Наука и технологија

Овако вјештачка интелигенција види 2026. годину: Ни рат, ни мир...

Ова идеја није нова. Британски економиста Томас Малтус још је 1798. године упозоравао да ће човјечанство неминовно остати без хране јер становништво расте експоненцијално, док производња хране расте знатно спорије. Иако се до сада показало да технолошки и пољопривредни напредак успијева да прати раст популације, страх од такозване „малтузијанске кризе“ и даље тиња.

Занимљиво је да се неки од најбогатијих људи на свијету понашају као да такав сценарио није немогућ. Марк Закерберг, према писањима медија, потрошио је готово 190 милиона долара на огромно имање на Хавајима, гдје гради луксузни комплекс са подземним бункером, сопственим изворима енергије и залихама хране. Џеф Безос купио је некретнине на изузетно сигурној локацији на Флориди, док је Лери Елисон практично преузео читаво хавајско острво Ланаи.

Наука и технологија

Имаш налазе и не знаш шта значе? ChatGPT сада објашњава здравље „на српском“

Иако све ово звучи као заплет научнофантастичног филма, оваква улагања отварају озбиљно питање: да ли се неки већ припремају за сценарио у којем ће храна, простор и безбједност постати највредније валуте? Да ли ће 2026. година заиста бити преломна или ће остати само још један датум у дугој историји неостварених апокалиптичних прогноза – остаје да се види.

(Телеграф)