Испод куће пронашао древно благо старо 1800 година: Погледајте како изгледа

У земљи су пронађене три керамичке амфоре из римског раздобља, а у њима се налазило више од 40.000 римских кованица укупне масе око 88 килограма, преноси Клик.хр.

Током грађевинских радова на проширењу једне куће у Сенону, у сјеверној француској регији Лорена, радници су наишли на изнимно археолошко откриће које је изненадило и стручњаке и јавност.

У земљи су пронађене три керамичке амфоре из римског раздобља, а у њима се налазило више од 40.000 римских кованица укупне масе око 88 килограма.

Према процјени стручњака Француског националног института за превентивна археолошка истраживања (ИНРАП), ријеч је о посудама старима око 1800 година које нису служиле као класично скривено благо закопано у вријеме кризе, него су, како наводе, вјеројатно биле дио својеврсног сустава "привремене банке" за редовити новчани промет.

Амфоре пажљиво постављене као дио организираног сустава

До открића је дошло сасвим случајно током радова на простору од око 1500 четворних метара. Стручњак за нумизматику Венсан Женевјев утврдио је да су амфоре биле пажљиво смјештене у ископане јаме те стабилизиране камењем како не би дошло до њихова превртања.

Регион

Словенац дивљао 220 на сат, једва га зауставили стингером

Садржај амфора показао је знатне разлике у количини новца. У првој амфори пронађено је око 38 килограма кованица, што одговара приближно 23.000 до 24.000 комада. У другој амфори налазило се око 50 килограма новца, односно око 18.000 до 19.000 кованица. Трећа амфора била је готово празна те су у њој пронађене само три кованице.

Укупно 88 килограма римског новца из раздобља Галијске империје

Укупна тежина пронађених кованица износи око 88 килограма. Стручњаци процјењују да су новчићи закопани између 280. и 310. године нове ере. На њима су приказани владари краткотрајне Галијске империје, укључујући Викторинуса, Тетрика И и Тетрика II, који су владали у раздобљу од 260. до 274. године.

Ово откриће додатно потврђује сложеност монетарног система у касном Римском Царству, али и отвара нова питања о начину управљања новцем у провинцијама.

Није скривено благо него "банковни сустав" античког доба

Иако је у том подручју до сада већ пронађено око 30 сличних остава, ово откриће посебно је значајно јер упућује на закључак да не представља скривено благо закопано ради заштите, него организирани сустав управљања новцем.

Стручњаци из ИНРАП-а наводе како се највјеројатније радило о сложеном финанцијском моделу у којем су постојале редовите уплате и подизања новца, што у одређеној мјери подсјећа на функционалност сувремених банкарских систава.

Могућа војна повезаност и непозната судбина новца

Повијесни контекст додатно обогаћује ово откриће. Сенон је у античко доба био важан центар народа Медиоматрика, а у његовој близини налазило се и војно утврђење. Због тога постоји могућност да је новац био повезан с исплатама војницима.

Регион

Уклети призори на обали: Популарно љетовалиште празно, гдје су туристи?

Археолози такођер наводе да је подручје у 4. вијеку погођено великим пожаром, након којег је насеље д‌јеломично обновљено, а затим поновно уништено и напуштено.

Упркос бројним налазима и анализама, остаје непознато зашто је толика количина новца остављена и заборављена, што овом открићу даје додатну дозу мистерија и чини га једним од најзанимљивијих нумизматичких налаза у посљедње вријеме.