Најмрачнији скандал у историји Харварда: Ево шта је радио директор мртвачнице са лешевима

Годинама је свакодневни рад у тим просторијама текао без икакве сумње, унутар строго контролисаног система. Међутим, иза рутине и тишине академских ходника крило се нешто што ће касније шокирати не само Харвард, већ и ширу јавност, а правосудни епилог тог случаја услиједио је након опсежне истраге.

Продаја широм земље

Дугогодишњи менаџер мртвачнице на Харварду, Седрик Лоџ, осуђен је на осам година затвора, јер је у дужем временском периоду продавао дијелове тијела дониране науци.

Од 2018. до 2020., према пресуди, Лоџ је узимао дијелове тијела покојника прије него што би били кремирани и слао их “купцима” широм земље, преноси Слободна Далмација.

Тако су на црном тржишту завршили дијелови руку, људских лица, па чак и људски мозак. Његова супруга Денис, која му је помагала у овом бизарном подухвату, добила је нешто више од годину дана затвора.

Продао је нечије лице

Према писању иностраних медија, у једном случају, наводно, кожа преминуле особе коришћена је за израду корица за књигу.

У другом случају, Лоџ је продао нечије лице, “можда да би било изложено на полици, а можда за нешто још језивије”, навела је тужитељка Алисан Мартин.

''Третирао је дијелове вољених људских бића као да су украсни предмети који се могу продавати за неколико хиљада долара'', додала је.

Лоџ није био сам!

Седрик Лоџ је радио на Харварду готово три деценије и током тог времена стекао је репутацију посвећеног запосленог. Ипак, иза кулиса његовог свакодневног посла крила се језива тајна операција.

У судници у Пенсилванији, оптужени је изразио кајање и признао кривицу. Његов адвокат назвао је поступке “гнусним и неодбрањивим”. Харвард је након откривања скандала 2023. године обуставио пријем донираних тијела на пет мјесеци и спровео интерну истрагу.

Тада је откривено да Лоџ није био сам! Најмање шест особа, укључујући запосленог у крематоријуму у Арканзасу, касније је признало кривицу.

Овај случај потресао је темеље повјерења у научне и медицинске институције, подсјећајући колико је танка граница између етике и хорора.