Номинован за амбасадора: Ко је Роналд Џонсон и шта је писао о БиХ?

Свијет

Трамп номиновао Роналда Џонсона за амбасадора САД-а у БиХ

Ко је Роналд Џонсон?

Бивши бригадни генерал Роналд Џ. Џонсон, рођен у Даксберију, Масачусетс, дипломирао је менаџмент на Франклин Пирс колеџу у Риндџу, Њу Хемпшир. Дипломирао је на Школи за амфибијско ратовање, Командно-штабном колеџу Маринског корпуса у Квантику, Вирџинија, и Поморском ратном колеџу у Њупорту, Роуд Ајленд.

Након што је дипломирао на Основној школи у септембру 1980. године, бригадни генерал Џонсон је распоређен у 1. батаљон 2. маринског пука, као командант вода и чете. У марту 1983. године распоређен је у касарну маринаца у Портсмуту, Њу Хемпшир.

У марту 1985. године распоређен је у копнене одбрамбене снаге у заливу Гвантанамо на Куби као командант чете. Након завршетка Школе за амфибијско ратовање у мају 1986. године, бригадни генерал Џонсон је распоређен као војни посматрач Уједињених нација у Либану и на Синају.

По повратку у Сједињене Америчке Државе, бригадни генерал Џонсон је распоређен у 3. батаљон 2. маринске пјешадије, као командант чете и оперативни официр батаљона, распоређен у југозападну Азију као подршка операцијама „Пустињски штит“ и „Пустињска олуја“.

Након завршетка Командно-штабног колеџа Маринског корпуса у јуну 1992. године, бригадни генерал Џонсон је распоређен у Школу за амфибијско ратовање као инструктор операција. Потом је пребачен у USACOM J5 од јула 1995. до јула 1998. године. Током овог задатка био је распоређен као савјетник Централноазијског мировног батаљона.

Бригадни генерал Џонсон се јавио у 2. маринску дивизију у јулу 1998. године, гдје је преузео команду над 3. батаљоном 6. маринаца, дужност коју је обављао до 2000. године. Похађао је Поморску ратну академију у Њупорту, Роуд Ајленд, а затим је распоређен у одјељење за подршку и операције у штабу Маринског корпуса у Вашингтону.

У јулу 2002. године прикључио се II маринским експедиционим снагама, гдје је служио као оперативни официр у оквиру операције „Ирачка слобода“, као и у евакуацији америчких грађана из Бејрута у Либану.

Командовао је 24. маринском експедиционом јединицом од 2003. до 2007. године, учествујући у операцији ИОФ-2 и евакуацији америчких грађана из Бејрута.

Након тога се придружио одјељењу за планирање, политику и операције у јуну 2007. године, гдје је преузео дужности директора одјељења за операције.

Носилац је бројних одликовања и признања, међу којима су Легија за заслуге са двије златне звијезде и борбеним „В“, Бронзана звијезда, Медаља за заслуге у одбрани, Медаља за заслуге у служби, Заједничка похвална медаља, Медаља морнаричке похвале, Медаља за достигнућа морнарице и Врпца за борбена дејства са златном звијездом.

Једном приликом помињао и БиХ

Џонсон је у једном тексту за Washington Reporter поменуо и БиХ. У њему је генерал Џонсон указао на то да Америка не треба сама да обнавља своје војне залихе, већ да искористи индустријско знање и капацитете стратешки позиционираних партнерских држава. Као практичну опцију за заједничка улагања и производњу војне опреме под окриљем САД-а је навео управо БиХ.

Потребна потврда Сената

Иначе, процедура именовања амбасадора САД заснива се на уставном принципу „савјета и сагласности“ Сената. Предсједник САД прво номинује кандидата за амбасадора, који може бити каријерни дипломата или политички именована особа. Након тога номинација иде у Сенатски одбор за спољне послове, који разматра кандидата и често организује саслушање. Ако одбор одобри номинацију, она се упућује на гласање цијелом Сенату.

Тек након што Сенат потврди кандидата већином гласова, предсједник формално именује амбасадора. Нови амбасадор потом одлази у земљу домаћина и предаје акредитиве шефу државе, чиме званично преузима дужност.

За разлику од многих држава, у САД амбасадори не ступају на функцију одмах након предсједничке номинације. Сенатска потврда представља важан механизам контроле извршне власти и често може потрајати седмицама или мјесецима, посебно ако постоје политичке контроверзе око кандидата.

Отприлике трећина до половина америчких амбасадора су политички именовани донатори, бивши политичари или особе блиске предсједнику, док су остали каријерни дипломати из Стејт департмента.