Казнене експедиције у заборављеној земљи ужаса, број мртвих у новом рату премашио 200.000

Нове жртве сукоба у Дарфуру, дијелу Судана у којем бесомучно убијање траје дуже од двије деценије, резултат су сукоба племена Саламат и Бени Халба, чија се нетрпељивост некако утопила у свеопшти хаос настао због борбе за превласт двојице генерала – некадашњег гонича камила Мухамеда Хамдана и команданта суданске војске генерала Абдела Фатаха ел Бурхана.

Тијела десетина сељана остала су разбацана поред уништених кућа, јер су се њихове породице разбјежале или посакривале, страхујући од нових засједа. Непрестани сукоби и свеопшта бјежанија довели су, посљедњих седмица, и до избијања епидемије колере, од које је умрло безмало 80 људи.

Убијање и болести, тврде судански активисти, представљају димну завјесу за шверц злата, које се на најразличитије начине вади из импровизованих рудника и које се у десетинама тона преноси на Запад и у арапске државе.

Према подацима швајцарске фондације Свисејд, у претходних десет година из Судана је прошверцовано најмање 400 тона злата, којима супарничке војске финансирају рат. Судански извори тврде да је количина покраденог злата драматично већа.

Гонич камила против генерала

Одлазак аутократског лидера Омара ел Башира, збаченог послије серије демонстрација 2019. године, означио је почетак борбе за доминацију лидера армије и Снага за брзу интервенцију, што је ионако крхку државу довело на ивицу пропасти.

Ел Баширов штићеник и бивши гонич камила Мухамед Хамдан, оптуживан да је током дарфурске кризе предводио казнене експедиције у којима је страдало око 300.000 људи, први је улетио у политички вакуум и самопрогласио се продемократским лидером са јасном жељом да убудуће предводи Судан.

Готово истовремено успоставио је прилично магловите односе са руском компанијом „Вагнер“, чији су плаћеници обезбјеђивали руднике злата у Судану и оружјем снабдијевали око 70.000 војника колико под командом има генерал Хамдан.

Током кризе у Дарфуру био је командант милиције „Џањавид“, која се сматра одговорном за серију злочина у тој суданској провинцији, као и за нападе на присталице опозиције, када су његови војници упадали у кампове активиста који су били против прелазних рјешења и за хитно успостављање демократије.

Током обрачуна са присталицама опозиције у Картуму је убијено најмање 120 људи, чија су тијела побацана у Нил, док су припадници Снага за брзу интервенцију оптуживани за силовања, мучења и бројна друга злодјела.

Послије ових акција учествовали су у ратовима у Либији и Јемену, гдје су били дио коалиционих снага које је финансирала Саудијска Арабија.

Његов највећи ривал, командант суданске војске генерал Абдел Фатах ел Бурхан, већ годинама је централна личност у политичком животу Судана, иако његова биографија прије 2019. године укључује и улогу у дарфурској кризи, пошто је у јеку покоља био командант војних јединица распоређених на територији те провинције.

Попут главног ривала, искористио је слабљење моћи Ел Башира, па је послије серије преврата засио на мјесто првог човјека Судана, временом појачавајући утицај на све сфере живота у тој држави.

Априлски покољ у Ел Фаширу

„Забројао сам се пошто сам убио око 200 људи, мораћу да почнем од нуле“, хвалио се на „Тик-току“ Таха, један од команданата суданских Снага за брзу интервенцију одговорних за масакр цивила у некадашњој пријестоници Ел Фаширу.

Из обруча Снага за брзу интервенцију генерала Мухамеда Хамдана, кроз улице прекривене лешевима, успјело је да побјегне најмање 50.000 људи, али је и пет мјесеци послије пада Ел Фашира у импровизованим затворима и у ужасним условима задржано око 2.500 људи, укључујући и 900 заробљених припадника суданске војске.

На пет локација на пољима око града, на сателитским снимцима одмах је уочена „црвенкаста промјена боје“, као и „форме које одговарају људским тијелима“, разбацаним око возила Снага за брзу интервенцију.

Свијет

Крв се види из свемира, масакр у земљи која никога не интересује

„Чињеница да је крв била видљива из свемира заокупила је пажњу свјетске јавности“, рекла је Шона Луис из Центра за превенцију масовних злочина, али се та пажња, нажалост, послије неколико дана вратила на ратишта Блиског истока и Украјине.

Од тада је поименично пописано 6.000 жртава овог покоља, док судански активисти тврде да је број жртава бар десет пута већи.

У посљедње три године у Судану је убијено око 200.000 људи, док је око 12 милиона побјегло од ужаса рата. Од 2003. до 2008. године у Дарфуру је убијено око 300.000 људи, док је регистровано 2,5 милиона избјеглица. Међународни кривични суд подигао је оптужницу против Омара ел Башира.

(РТС)