Крв се види из свемира, масакр у земљи која никога не интересује

"Једног јутра, граната нам је пала на кућу. Отац и мајка су погинули", рекла је хуманитарној организацији Доктори без граница тринаестогодишња Амна, која је са сестром, пјешице и углавном ноћу, успјела да из опкољеног Ел Фашира побјегне у 70 километара удаљени избјеглички логор Тавила.

Из обруча Снага за брзу интервенцију генерала Мухамеда Хамдана је, кроз улице прекривене лешевима, успјело да побјегне најмање 50.000 људи, али је и пет мјесеци послије пада Ел Фашира у импровизованим затворима и у ужасним условима задржано око 2.500 људи, укључујући и 900 заробљених припадника суданске војске.

Избјеглице, које су некако успјеле да стигну до избјегличких кампова, свједочили су о патњи рањених који су, лежећи између гомила тијела побацаних на све стране, преклињали за помоћ.

Дивљање Снага за брзу интервенцију

Ел Фашир, град од око 250.000 становника, изникао око некадашње палате дарфурског султана Рахмана ел Рашида, од јуна до октобра прошле године, по други пут у пет година, налазио се под опсадом јединица генерала Хамдана, које су ривалске снаге и цивиле оградиле 57 километара дугим насипом.

Када се, на концу, распала одбрана суданске војске, почело је дивљање Хамданових снага, па су хуманитарне организације документовале хиљаде убистава, силовања, отмица и мучења локалног становништва.

Силовања и мучења су настављена мјесецима послије, а један од локалних команданата, познат по надимку Таха, на "Тик-току" се хвалио како се забројао послије око 200 убистава, па ће "морати да почне од нуле".

На пет локација на пољима око града, на сателитским снимцима одмах је уочена "црвенкаста промјена боје", као и "форме које одговарају људским тијелима", разбацаним око возила Снага за брзу интервенцију.

"Чињеница да је крв била видљива из свемира заокупила је пажњу свјетске јавности", рекла је Шона Луис из Центра за превенцију масовних злочина, али се та пажња, нажалост, послије неколико дана вратила на ратишта Блиског истока и Украјине.

Генерал Хамдан, суочен са гнијевом свјетске јавности, обећао је хитну истрагу о догађајима у том граду, што се није догодило све до прошле седмице, када су извјештаје о убиствима замијенила свједочанства о мучењима и силовањима која су услиједила.

"Најмање 3.000 жена је тражило помоћ послије силовања", саопштили су Љекари без граница, који у овом дијелу Судана имају само једну испоставу, па се сматра да су размјере ових злочина драматично веће.

Свијет

Био члан ''Вагнер'' групе - Британија санкционисала Добојлију због ратовања у Украјини

Ел Фашир је историјски значајна престоница покрајине Дарфур у којој је свргнути судански лидер Омар ел Башир још прије четврт века формирао посебну јединицу одговорну за серију убистава неарапског становништва. Прије него што су преименоване у снаге за брзе интервенције, ове јединице су се једно вријеме, раме уз раме са трупама из Емирата и Саудијске Арабије, бориле против Хута у Јемену.

Генерал Хамдан против генерала Ел Бурхана

Распад Судана, суштински, представља производ борбе за превласт између двојице контроверзних генерала, које је у врх политичке сцене избацио одлазак аутократског лидера Омара ел Башира, збаченог послије серије демонстрација 2019. године.

Политички крај Омара ел Башира, који у затвору чека исход серије суђења због разноразних злочина и корупционашких афера, на најбољи је начин искористио његов некадашњи протеже – бивши гонич камила, оптуживан да је током дарфурске кризе предводио казнене експедиције.

Одмах пошто су демонстранти натјерали Ел Башира да се повуче са политичке сцене, генерал Мухамед Хамдан одрекао се "политичког оца" и прогласио се за продемократског лидера са јасном жељом да, надаље, предводи Судан.

Готово истовремено, успоставио је прилично магловите односе са руском компанијом "Вагнер", чији плаћеници обезбјеђују руднике злата у Судану и оружјем снабдијевају око 70.000 војника, колико под командом има генерал Хамдан.

Економија

Нови озбиљан скок цијене нафте

Током кризе у Дарфуру, био је командант "Џањавид" милиције, која се сматра одговорном за серију злодјела у тој суданској провинцији, као и за нападе на присталице опозиције, када су његови војници упадали у кампове активиста који су били против прелазних рјешења и за хитно успостављање демократије.

Хамдан је оптужбе одбацивао као "прљаву пропаганду" политичких противника, али га је способност да се брзо и ефикасно обрачуна са било каквом врстом опозиције 2013. године довела на чело тек формираних Снага за брзу подршку.

Током обрачуна са присталицама опозиције, у Картуму је убијено најмање 120 људи, чија су тијела побацана у Нил, док су припадници Снага за брзу подршку оптуживани за силовања, мучења и свакаква друга злодјела.

Његов највећи ривал, командант суданске војске генерал Абдел Фатах ел Бурхан већ годинама је централна личност у политичком животу Судана, иако његова биографија пре 2019. године укључује и улогу у дарфурској кризи, пошто је у јеку покоља био командант војних јединица распоређених на територији те провинције.

Попут главног ривала, искористио је слабљење моћи Ел Башира, па је послије серије преврата засјео на мјесто првог човјека Судана, појачавајући временом утицај на све сфере живота у тој држави.

Постао је познат пошто је, свега неколико сати пошто је амерички изасланик Џефри Фелтман извијестио Стејт департмент да генерал Ел Бурхан нема жељу да приграби сву власт, ухапсио премијера Абдалу Хамдока, укинуо интернет и прогласио се за шефа прелазне владе, обећавајући да ће избори бити одржани у догледно вријеме.

(РТС)