Ово су најјаче војске свијета: Србија доминантна у региону

Рангирање се не темељи искључиво на величини војске или војној потрошњи, већ на свеобухватној способности државе да пројицира и одржава војну моћ.

Анализа обухвата више од 60 пондерираних фактора, укључујући активно и причувно војно особље, бројност опреме попут тенкова, зракоплова и бродова, логистичке и индустријске капацитете, инфраструктуру те географске чиниоце. Иако одбрамбени буџети нису једини критериј, државе с већим издвајањима често располажу напреднијим системима и одржавају вишу разину борбене спремности.

Рангирање се темељи на PowerIndex (PwrIndx) резултату, при чему нижа вриједност означава већу војну снагу.

Анализа водећих војних сила

Сједињене Државе задржавају позицију водеће глобалне војне силе, с највећим одбрамбеним буџетом на свијету који надмашује удружене буџете неколико других водећих земаља. Америчка војска посједује 11 носача авиона на нуклеарни погон, широку мрежу прекоморских база и најнапредније ваздушне снаге.

Технолошка предност САД-а огледа се у посједовању "stealth" авиона, прецизно навођене муниције, система за свемирски надзор, јединица за кибернетичко ратовање и противракетне одбране. Снази придоносе и јака домаћа одбрамбена индустрија те савезништва, првенствено кроз НАТО.

Војна моћ Русије темељи се на њеним масивним копненим снагама, великим топничким резервама и стратешким ракетним способностима. Русија посједује једну од највећих тенковских флота на свијету и снажну мрежу противваздушне обране с напредним суставима ракета земља-ваздух. Упркос економским ограничењима, земља одржава значајан војно-индустријски капацитет и велико оперативно искуство.

Народноослободилачка војска Кине (ПЛА) прошла је кроз опсежну модернизацију у посљедње двије деценије. Данас Кина има највећу стајаћу војску на свијету и највећу ратну морнарицу по броју пловила. Држава је значајно улагала у развој ракетне технологије, способности за кибернетичко ратовање, свемирске програме те суставе који се темеље на вјештачкој интелигенцији.

На четвртом мјесту налази се Индија, чија се снага ослања на једну од највећих база војног особља на свијету и растући сектор одбрамбене индустрије. Њен индекс моћи додатно је ојачан стратешким географским положајем те разноликим арсеналом који се састоји од увозних и домаћих система наоружања.

Јужна Кореја заузима пето мјесто захваљујући напредним копненим, поморским и зрачним суставима те снажним причувним снагама. Високу позицију одржава због стратешког одвраћања регионалних пријетњи и континуираних улагања у војну технологију.

Иран је на 16. мјесту, Израел на 15., а Украјина на 20. мјесту.

Србија на 36. мјесту

Српска армија у копненим снагама има највише оклопних возила, а слиједе их тенкови које Србија има 262.

Борбених авиона имају 110, а гледајући сјелокупну скалу, највећи минуси долазе због недостатка копнене снаге: луке, танкери, носачи авиона, војне луке и слично.

БиХ међу најгорим

Босна и Херцеговина је добила толико минуса, да је најједноставније приказати табелу.

Хрватска се налази на 74. мјесту, а вриједи издвојити Словенију (96.), Македонију (112.) и Црну Гору (127.).