Ријеке широм Европе пресушују, фотографије су драматичне

Упечатљиви сателитски снимци показују драматично сужена ријечна корита која пролазе кроз исушене предјеле. Низак водостај открио је велике дијелове обала, као и дугачке пјешчане спрудове који су обично дубоко испод површине воде.

Поређење са 2023. годином, када су протоци европских ријека углавном били око просјечних вриједности, показује колико су се неки од ових кључних водотока смањили.

Европа је континент који се најбрже загријава на планети, а љета постају све екстремнија јер климатска криза изазвана људским дјеловањем доводи до до сада незабиљежених температура. Узастопни и сурови топлотни таласи извукли су влагу из земљишта и водотока, док дуготрајна суша није донијела готово никакво олакшање.

Посљедице су огромне. Европске ријеке представљају виталне саобраћајнице за превоз робе, користе се за хлађење електрана и производњу хидроенергије, привлаче туристе и обезбјеђују кључна станишта за биљни и животињски свијет. Како се ријеке смањују, трпе становништво, привреда и екосистеми.

Водостаји европских ријека током љета често падају, али су ове године на појединим мјестима достигли до сада незабиљежене минимуме. Посебно су погођене двије најважније европске ријеке — Дунав и Рајна.

Дунав на рекордно ниском нивоу

Дунав, друга најдужа ријека у Европи, која на путу од Њемачке до Црног мора протиче кроз десет земаља, у Мађарској је пао на рекордно низак ниво.

Водостај у Будимпешти у понедјељак је пао на свега десетак центиметара, чиме је оборен претходни рекордни минимум од око 33 центиметра, забиљежен 2018. године, пренио је Асошијетед прес (Associated Press).

У мађарској престоници ове седмице очекују се температуре више од 100 степени Фаренхајта, односно изнад приближно 38 степени Целзијуса, док нови топлотни талас погађа централну и источну Европу. Због тога расте страх да би водостај могао додатно да опадне.

Смањење водостаја Дунава изазвало је енергетску кризу у Мађарској. Нуклеарна електрана Пакш, која производи готово половину електричне енергије у земљи и користи воду из Дунава за хлађење, ради са приближно десет одсто капацитета, након што су због ниског водостаја искључени сви реактори осим једног.

Постоји бојазан да ће електрана морати потпуно да обустави рад уколико водостај настави да опада.

Друштво

Топлотна купола стиже над Балкан: Температура би могла достићи 43 степена

Мађарски премијер Петер Мађар (Péter Magyar) захвалио је домаћинствима и привреди што су добровољно смањили потрошњу електричне енергије током вечерњих сати, када је потрошња највећа.

Енергетски проблеми и у Румунији

Са енергетским потешкоћама суочава се и Румунија. Поморске снаге те земље у понедјељак су употребом експлозива уклањале стијене како би преусмјериле воду из Дунава према једином реактору који још ради у нуклеарној електрани Чернавода.

Румунска државна агенција за управљање водама планира и да у једном рукавцу Дунава потопи двије барже напуњене камењем. На тај начин била би направљена привремена брана која би веће количине воде усмјерила ка електрани, објавио је Ројтерс (Reuters).

Смањени водостаји утичу и на туризам, па су нека ријечна крстарења отказана или измијењена. Један крузер се прошле седмице насукао на пјешчани спруд у Дунаву у Бугарској.

Друштво

Због суше подбацио род већине култура

Повлачење ријеке открива и историјске остатке. На сјеверу Бугарске прошле седмице пронађени су остаци за које се вјерује да припадају древном мамуту, док је у Србији из воде изронио потопљени њемачки ратни брод из Другог свјетског рата.

Критично низак водостај Рајне

И Рајна, која извире у швајцарским Алпима и тече према сјеверу до Сјеверног мора, налази се на критично ниском нивоу. Ријека представља кључну саобраћајницу за превоз хране, руда, угља, нафте и друге робе.

Низак ниво сњежних падавина у Алпима током зиме, недостатак кише и пет одвојених топлотних таласа који су погодили велики дио слива Рајне узроковали су пад водостаја, рекао је хидролог Масимилијано Цапа (Massimiliano Zappa) из Швајцарског савезног института за истраживање шума, снијега и пејзажа.

Водостај код Кауба, критичне тачке за пловидбу у близини Кобленца на западу Њемачке, у сриједу је износио око 23 центиметра. Прије ове године рекордни минимум износио је 23,6 центиметара и забиљежен је 2018. године, пренио је Ројтерс, позивајући се на њемачку Савезну управу за водне путеве и пловидбу.

Водостај је толико низак да су теретни бродови морали да смање количину терета и до 80 одсто како би избјегли насукавање. То ремети ланце снабдијевања и поскупљује транспорт.

„Транспорт баржама је озбиљно ограничен, а пловила превозе знатно мање количине терета. Пошто до појединих мјеста за утовар и истовар више није могуће доћи, гдје год је то могуће прелазимо на жељезнички и друмски саобраћај“, изјавио је портпарол хемијске компаније Ланксес (Lanxess) за Ројтерс.

Наука и технологија

Из Дунава изронила вилица коња старог 3.000 година

Рекордно ниски нивои забиљежени су и у Келну, на западу Њемачке, као и код Лобита, гдје Рајна из Њемачке улази у Холандију.

Погођене и друге европске ријеке

Са сличним проблемима суочавају се и друге европске ријеке, укључујући По у Италији и Лоару у Француској, чији су водостаји на појединим дионицама изузетно ниски.

Научници упозоравају да ће рекорди ниских водостаја у будућности вјероватно бити обарани изнова.

Свијет

Теретни саобраћај готово обустављен због ниског водостаја Дунава

„Како клима наставља да се загријава, хидролошки екстреми којима сада свједочимо биће само врх леденог бријега. Управљање водним ресурсима постајаће све теже“, рекао је Ричард Алан (Richard Allan), професор климатских наука на Универзитету у Редингу у Енглеској.

Једини начин да се ти екстреми ограниче јесте да се брзо смање емисије гасова са ефектом стаклене баште у свим секторима друштва и подрже дугорочне политике, умјесто краткорочног реаговања тек када криза већ наступи, додао је Алан.