Спектакуларна пљачка стотина милиона евра коју нико није примијетио

Кључни детаљи:

Више од 3.000 сефова опљачкано

Укупна штета - до 100 милиона евра

Провала кроз зид индустријском бушилицом

Полиција није одмах могла ући

Више од 500.000 предмета разбацано

Клијенти изгубили животну уштеђевину

Опљачкали су више од 3.000 сефова и побјегли однијевши милионе евра, преноси Би-Би-Си на српском.

Још увијек нико није ухапшен

Више од мјесец дана касније, полиција још није никога ухапсила.

Клијенти банке, међу којима многи кажу да су изгубили животну уштеђевину и вриједан породични накит и драгоцјености, кипте од бијеса, збуњени су и у шоку.

Бања Лука

Пола највећег бањалучког насеља без воде

Повјерење у институције система је пољуљано.

Случај је покренуо бројна тешка питања, а нека од њих је изнио и Херберт Ројл, министар унутрашњих послова у западној покрајини Сјеверна Рајна-Вестфалија.

Истражитељи процјењују да су лопови вјероватно провалили у штедионицу Шпаркасе кроз сусједни вишеспратни паркинг.

Први резултати истраге

Лопови су вјероватно оштетили врата ка степеницама за евакуацију између паркинга и банке, показују први резултати истраге.

Врата, иначе, не могу да се отворе споља, али су их лопови оштетили тако да не могу да се затворе, што им је омогућило „несметан приступ са паркинга до зграде Шпаркасе“, преноси поменути портал.

Полиција сматра да су одатле оборили неколико безбједносних система и ушли у архивску просторију поред трезора, у подруму банке.

Поставили су бушилицу и пробили рупу ширине 40 центиметара у зиду која води до трезора у коме су сефови.

Пљачка се вјероватно одвијала између суботе 27. и понед‌јељка 29. децембра, према ријечима званичника који сматрају да су провалници могли да буду ухваћени непосредно прије него што су стигли до трезора.

Непосредно послије 6 сати поподне 27. децембра, ватрогасна бригада у Гелзенкирхену и приватна фирма за обезбјеђење примиле су из банке упозорење о пожарном аларму, који су можда активирали лопови.

Полиција и 20 ватрогасаца стигли су у банку у 6.15, „али нису пронашли ништа што би указивало на штету“, наводи се у саопштењу полиције.

Противпожарни аларм активиран из трезора

Херберт Ројл је саопштио да је противпожарни аларм активиран из трезора.

Међутим, ватрогасци нису могли да уђу јер је био закључан, а гвоздена ролетна на улазу спуштена.

Нису вид‌јели „дим и штету, а нису осјетили мирис ватре“, па су „закључили да је у питању лажна узбуна“, што, како је рекао Ројл, није неуобичајено.

Свијет

Сијарто: Сукоб у Украјини у фокусу Рубиове посјете

Полиција у том тренутку није имала право да претражује банку, јер је то била ствар ватрогасне бригаде. Био би им потребан налог, рекао је у обраћању парламентарном одбору.

Када су ушли у трезор, лопови су отворили скоро свих 3.250 сефова, однијевши готовину, злато и накит.

Компјутерски системи у банци показују да је у први сеф проваљено 27. децембра у 10:45, а у посљедњи у 14:44, рекао је Ројл.

Није утврђено да ли су успјели да отворе већину сефова за четири сата или су успјели да прекину безбједносно снимање камерама.

Постоје свједоци

Свједоци су касније рекли полицији да су вид‌јели неколико мушкараца на степеништу паркинга како носе велике торбе током ноћи 28. децембра.

Власти кажу да не знају тачно колико је украдено, али њемачки медији процјењују да су лопови однијели чак 100 милиона евра.

Полиција је потом објавила фотографије и видео снимке са безбједносних камера паркинга, на којима се виде мушкарци лица прекривених маскама.

Виде се и два аутомобила, црни Ауди РС 6 и бијели Мерцедес Ситан, оба са лажним регистарским таблицама.

Крађа је откривена тек 29. децембра, када се у понед‌јељак у 03:58 огласио још један противпожарни аларм.

Ватрогасци су се вратили у банку и затекли хаос.

Трезор изгледао као депонија смећа

Херберт Ројл је рекао да је трезор изгледао као „депонија смећа“, а више од 500.000 предмета је било разбацано по поду – садржај сефова који су лопови оставили.

Полиција је саопштила да су многи предмети оштећени пошто су лопови бацили воду и хемикалије по њима.

Од тада мукотрпно претражују остатке, покушавајући да утврде шта коме припада.

Како су се објављивали детаљи пљачке, око 200 клијената се окупило испред Шпаркасе, захтијевајући да буду пуштени унутра.

Полиција је стигла у неколико патролних аутомобила и обезбиједила улаз.

Клијенти огорчени

Јоаким Алфред Вагнер је рекао да је изгубио не само злато вриједно десетине хиљада евра, већ и накит који је припадао његовом оцу и баки и д‌једи.

Изнајмио је сеф послије неколико провала у његов стан, мислећи да ће драгоцјености тамо бити безбједне.

„Плакао сам од бијеса“, рекао је овај 63-годишњак.

Банка је саопштила да је садржај сефова осигуран на 10.300 евра по комаду.

Вагнер је један од првих клијената који су поднијели тужбу против банке, тражећи одштету због онога што је његов адвокат, Данијел Кулман, назвао лабавим обезбјеђењем.

Други клијент је депоновао 400.000 евра у готовини од продаје стана. Новац је био намијењен за пензионерске дане.

Банка је саопштила да је и сама жртва злочина и да су просторије биле „обезбијеђене у складу са признатом најсавременијом технологијом“.

Друштво

Поново иду блокаде: ЕУ одбила све приједлоге превозника са Балкана

Док су неки клијенти имали званичне потврде о садржају сефова, други их немају.

„Чак ни Шпаркасе не зна шта је у сефовима јер сваки клијент може да у њих стави шта год жели“, рекао је Ројл.

Нагласио је да психолошку штету не треба потцјењивати.

Више од губитка имовине

„Морамо помоћи жртвама. За многе, ово је више од самог губитка имовине, ово може утицати и на њихово повјерење у сопствени осјећај сигурности и... њихово повјерење у наш поредак“, рекао је.

Шеф полиције Тим Фромајер рекао је да се полиција бави „једним од највећих кривичних д‌јела у историји државе Сјеверна Рајна-Вестфалија“.

„Моје од‌јељење и сви запослени свјесни су обима овог случаја. Финансијска штета, неизвјесност и фрустрација су дубоки“, рекао је он.

Убрзо по откривању крађе, њемачка ултрадесничарска странка Алтернатива за Њемачку (АфД) организовала је скуп испред банке, те су услиједиле оптужбе да покушава да изазове проблеме.

Њемачки нед‌јељник Дер Спиегел пише да је пљачка постала политичко питање и симбол нечег већег од самог злочина.

„Осјећај да су обећања о безбједности празна, да институције отказују, да на крају нико не сноси одговорност.“