Швајцарска одлучује: Хоће ли ограничити број становника?

Док предлагачи тврде да штите швајцарски начин живота, економисти и влада упозоравају на потенцијално катастрофалне посљедице по економију ове богате европске државе.

Приједлог под називом „Не Швајцарској од 10 милиона“ покренула је десничарска Швајцарска народна партија (СВП), највећа странка у тамошњем парламенту још од 1999. године. Швајцарски систем директне демократије омогућава да било која иницијатива иде на национални референдум ако прикупи 100.000 потписа у року од 18 мјесеци, што је алат који СВП традиционално и веома успјешно користи за наметање антиимиграцијских тема.

Ако грађани заокруже „да“, швајцарска влада биће уставно обавезана да предузме ригорозне кораке како број становника не би прешао границу од 10 милиона прије средине вијека.

План предвиђа увођење „кочнице“ у неколико фаза.

Први праг је 9,5 милиона становника. Ако Швајцарска достигне овај број прије 2050. године, влада мора увести строга ограничења на спајање породица, издавање боравишних дозвола и одобравање азила.

Други праг је 10 милиона становника. Уколико се ова бројка ипак премаши, Швајцарска би била приморана да суспендује Споразум о слободном кретању људи са Европском унијом. То би аутоматски значило и губитак приступа јединственом тржишту ЕУ, што је један од стубова швајцарске економије.

Аргументи деснице: Неконтролисани раст уништава Швајцарску

Тренутно око 27 одсто становника Швајцарске нема швајцарско држављанство. Заговорници ограничења тврде да је прилив радника, углавном из земаља Европске уније, створио неиздржив притисак на инфраструктуру, тржиште некретнина, школе, транспортни систем и социјални систем.

„Неконтролисана имиграција узрокује пребрз раст Швајцарске. Негативне посљедице су опипљиве у свим сферама живота“, поручили су из СВП-а током кампање.

Посланик ове странке у парламенту, Томас Матер (Thomas Matter), одбацио је оптужбе да је ријеч о радикализму.

„Нисмо против имиграције, али она мора бити умјерена и контролисана. Раније смо имали квалитативну имиграцију, а сада имамо квантитативну“, рекао је Матер.

С друге стране, швајцарска седмочлана влада, у којој сједе и министри из самог СВП-а, колективно је позвала грађане да одбију иницијативу. Влада упозорава да би усвајање овог плана угрозило националну стабилност, нанијело огромну штету економији и директно угрозило швајцарски просперитет.

Против приједлога су се изјасниле и јасне већине у оба дома парламента, као и Швајцарска федерација синдиката, Удружење послодаваца и „Економисвис“ (Economiesuisse), главна кровна пословна организација у земљи.

Рудолф Минш (Rudolf Minsch), главни економиста организације „Економисвис“, оштро је критиковао план деснице.

„Ово је популистички покушај да се комплексни проблеми ријеше поједностављеним, вјештачким плафоном. Продаје се илузија о бесплатном ручку, а то заправо неће ријешити ни наше проблеме са становима ни са саобраћајним гужвама“, рекао је Минш.

Демографска реалност и економске бројке

Подаци показују да је број становника Швајцарске растао знатно брже него у сусједним земљама ЕУ. Од 2002. године, када је на снагу ступио споразум о слободном кретању, број становника порастао је за 23 одсто. Међутим, владини подаци показују и да је у истом периоду бруто домаћи производ (БДП) порастао за 24 одсто, што значи да је економски раст директно пратио прилив радне снаге.

Демографи истичу да Швајцарска, попут већине европских земаља, биљежи пад наталитета и убрзано старење становништва. Очекује се да ће удио људи старијих од 65 година порасти са садашњих 21 одсто на више од 27 одсто до 2055. године. Без имиграције, швајцарском пензионом и здравственом систему, као и тржишту рада, пријети озбиљан удар.

Филип Ванер (Philippe Wanner), експерт за демографију са Универзитета у Женеви, наглашава да, иако многе државе ограничавају имиграцију, ниједна земља никада у историји није гласала о експлицитном ограничавању укупног броја становника, изузимајући законске мјере контроле раста попут некадашње политике једног дјетета у Кини.

Иако десничарски популистички покрети широм Европе, попут оних у Њемачкој и Француској, као и историјски Брегзит (Brexit) у Великој Британији, успјешно капитализују страх од миграција, у Швајцарској би исход могао бити тијесан.

Посљедње анкете показују да је кампања против приједлога добила на замаху у посљедњим седмицама. Ипак, предвиђа се тијесна трка у којој би табор противника, односно опција „не“, могао побиједити са око 52 одсто гласова.

Да би иницијатива прошла, није довољно да добије само већину укупних гласова грађана, односно популарни глас, већ мора добити и већину у већини од укупно 23 пуна и шест полукантона Швајцарске.

Иако се бирачка мјеста отварају накратко у недјељу, чак 90 одсто Швајцараца гласа путем поште, тако да се први прелиминарни резултати овог историјског гласања очекују у недјељу у поподневним сатима.

(Кликс)