"Тањир испразни или казну плати": Ресторани увели строга правила

Да би спријечили бацање хране, ресторани широм свијета смишљају необична и креативна решења. Од казни за препуне тањире до јавних фрижидера - доносимо вам најзанимљивије трендове који мијењају начин на који једемо.

Концепт "дијељења хране"

Умјесто да свако наручи своје јело, на сто се ставља неколико различитих јела која дијеле сви гости. Ово смањује ризик да неко наручи превише или остави пола порције, што смањује отпад и повећава интеракцију међу гостима. Овај концепт се првенствено користио искључиво у домаћинствима, а његови корени сежу у Кину и Индију.

Заправо, нека јела из ових земаља су дизајнирана да се једу на овај начин. Међутим, како се свијет бори са проблемом бацања хране, неки ресторани су одлучили да уведу овај тренд. Међу њима је и чувени Нома из Копенхагена, гдје овај обичај негују већ скоро 15 година.

"Једи колико можеш“ са казнама

У Хрватској овај концепт називамо шведским столом, али постоји разлика. Правило је једноставно: платите одређени износ и свако узима колико год жели хране. Али морате појести све што вам је на тањиру. Ако остане хране, биће вам наплаћено додатно. Ова стратегија има за циљ да спријечи да вам очи буду гладније од стомака и да подстакне госте да узму колико им је заиста потребно.

Хроника

Пуцњава у БиХ: Усред вожње отворили ватру на човјека

Један примјер долази из Енглеске. Паб „Стар Ин“ наплаћује 2,40 фунти (2,78 евра) по тањиру у случају да остане хране. Иако се ресторан суочио са многим критикама због овога, власник је рекао да неће одустати јер је главни циљ смањење бацања хране.

Казне за бацање хране

Кина се годинама суочава са огромним проблемом бацања хране. У једном тренутку, резултати су показали да се само у Пекингу и Шангају годишње баци око 18 милиона тона хране.

Зато су власти одлучиле да нешто предузму - увеле су закон који дозвољава ресторанима да наплаћују муштеријама које остављају превише хране. С друге стране, ресторани који варају муштерије да наруче више него што им је потребно, са циљем да зараде додатни новац, такође могу бити кажњени. Исто важи и за ресторане који сами бацају велике количине хране.

Закон се показао веома ефикасним јер је, поред тога што је утицао на понашање угоститеља и потрошача, учинио бацање хране друштвено неприхватљивим и срамотним.

Оброци са нултим отпадом

Овај принцип подразумијева праксу у којој се читав процес, од набавке до сервирања, настоји избећи отпад. Храна се купује директно од произвођача, а остаци хране се компостирају у сопственом компостеру ресторана.

Први ресторан који је направио овај корак је Сило из Лондона. Након отварања 2014. године, постао је први ресторан без канти за смеће. Даље, власник ресторана објашњава како се амбалажа враћа добављачима или рециклира, стакло се претвара у посуђе, пластика у украсне предмете, а нови састојци се стварају од остатака ферментацијом.

Јавни фрижидери

У неким градовима Швајцарске постављени су такозвани јавни фрижидери или "полице за храну“. Оне функционишу тако што грађани и ресторани тамо остављају вишак хране којој се ближи рок трајања, а свако ко је заинтересован може да је узме бесплатно.

Фудбал

Звезда раскинула уговор са Владаном Милојевићем

Најчешће су у питању воће, поврће, хлеб и друге основне намирнице, тако да понуда варира из дана у дан. Из безбједносних разлога, замрзнути производи, отворене посуде, готова јела и алкохол су забрањени. Ресторани и продавци хране морају гарантовати да је донирана храна безбједна, а швајцарски закон дозвољава конзумацију запечаћених производа до годину дана након препорученог датума истека рока трајања. Иницијатива смањује бацање хране и помаже онима којима је то најпотребније.

Како Хрватска стоји са овим иницијативама?

Нажалост, већина ових пракси још увијек није заживела у нашој земљи, а бројке потврђују да су оне итекако потребне. Према подацима Министарства економије и одрживог развоја, Република Хрватска производи 71 килограм отпада од хране по глави становника годишње. Ово је сигнал да сви, и ресторани и домаћинства, морају бити пажљивији у вези са тим како користе храну. Колико год ресторани могу смањити бацање хране бољим праксама, потрошачи имају под‌једнако важну улогу, пише 24.сата.хр.