За неколико сати истиче задњи нуклеарни споразум САД-а и Русије. То је озбиљан проблем

Мрежа споразума о контроли наоружања, договорених током деценија након Кубанске ракетне кризе 1962. године, која се сматра тренутком када је свијет био најближи нуклеарном рату, имала је за циљ смањење вјероватноће катастрофалних нуклеарних напада.

Шта ако се не договоре у посљедњем тренутку?

Уколико Вашингтон и Москва не постигну неку врсту договора у посљедњем тренутку, двије највеће свјетске нуклеарне силе остаће без икаквих ограничења по први пут у више од пола вијека, када истекне споразум Нови СТАРТ.

Помоћник Кремља Јуриј Ушаков изјавио је да је предсједник Владимир Путин о том питању разговарао у видео-позиву у сриједу са кинеским предсједником Си Ђинпингом (Xi Jinping) и поручио му да ће Москва дјеловати „пажљиво и одговорно“.

Апел папе

„Остајемо отворени за истраживање путева за преговоре и обезбјеђивање стратешке стабилности“, рекао је Путин, према Ушакову. Споразум Нови СТАРТ, према оцјенама стручњака за контролу наоружања, требало би да истекне у сриједу у поноћ по средњоевропском времену. Потписан је у Прагу 2010. године.

Папа Лав позвао је обје стране да не напуштају ограничења постављена овим споразумом.

„Упућујем хитан апел да се не дозволи престанак важења овог инструмента“, поручио је папа Лав XIV на седмичној аудијенцији. „Хитније је него икада замијенити логику страха и неповјерења заједничком етиком, способном да усмјери одлуке ка општем добру.“

Мет Корда (Matt Korda), помоћник директора Пројекта нуклеарних информација при Федерацији америчких научника, изјавио је да, уколико не дође до договора о продужењу кључних одредби споразума, ни Русија ни Сједињене Америчке Државе неће бити ограничене уколико пожеле да додају још нуклеарних бојевих глава.

Нуклеарно оружје

„Без споразума, свака страна ће моћи слободно да распореди стотине додатних бојевих глава на своје размјештене пројектиле и тешке бомбардере, што би, у максималистичком сценарију, приближно удвостручило величину њихових тренутно распоређених арсенала“, рекао је Корда.

Он је додао да истек Новог СТАРТ-а не мора нужно значити нову трку у наоружању, имајући у виду високу цијену нуклеарног оружја. Амерички предсједник Доналд Трамп слао је различите сигнале када је ријеч о контроли наоружања. Прошлог мјесеца изјавио је да ће, уколико споразум истекне, бити постигнут бољи договор.

До сада, према ријечима руских званичника, није било одговора из Сједињених Америчких Држава на Путинов приједлог да се ограничења из споразума продуже и након његовог истека. Укупне залихе нуклеарних бојевих глава смањене су на око 12.000 у 2025. години, са врхунца од више од 70.000 у 1986. години, али САД и Русија модернизују своје оружје, док је Кина током протекле деценије више него удвостручила свој арсенал.

Велике силе

Заговорници контроле наоружања у Москви и Вашингтону истичу да истек споразума не би само укинуо ограничења на број бојевих глава, већ би нарушио и повјерење, као и могућност провјере нуклеарних намјера.

С друге стране, противници контроле наоружања у обје земље тврде да су користи оваквих споразума у најбољем случају нејасне, да они коче нуклеарну иновацију великих сила, омогућавају варање и суштински сужавају њихов маневарски простор.

Прошле године Трамп је изјавио да жели да Кина буде дио механизма контроле наоружања, постављајући питање зашто би Сједињене Америчке Државе и Русија требало да производе ново нуклеарно оружје, када већ посједују довољно да униште свијет више пута.

„Ако икада дође вријеме када нам буде потребно нуклеарно оружје попут оног које развијамо, које Русија већ има, а Кина у мањој мјери, али ће га имати, то ће бити веома тужан дан“, рекао је у фебруару прошле године.