Naučnici otkrili šta utiče na rizik od gojaznosti i dijabetesa

Struktura i aktivnost mitohondrija, koje snabdevaju ćelije energijom, „programirane“ su odvojeno od ostatka sistema tijela. Mitohondrijska DNK, kao i nuklearna DNK, podložna je mutacijama koje se mogu akumulirati, trajati i prenositi na potomstvo, objasnili su naučnici.

Mutacije u ovom genomu se često prenose u „skupovima“, što omogućava naučnicima da identifikuju takozvane haplogrupe mitohondrijske DNK čoveka, koje mogu odrediti efikasnost mitohondrija, dodao je univerzitet.

„Haplogrupe mitohondrijske DNK nasleđuju se isključivo po majčinskoj liniji, odnosno ista je kod majke i njenog potomstva. Zbog toga analiza mitohondrijske DNK može da pomogne u praćenju drevnih puteva naseljavanja ljudi i otkrivanju geografskog porekla predaka po ženskoj liniji. A kod ljudi koji danas žive, haplogrupa može da ukaže na nivo rizika od pojedinih bolesti“, rekla je Sofija Voronova, jedan od autora istraživanja, mlađi naučni saradnik Centra za imunologiju i ćelijske biotehnologije Baltičkog federalnog univerziteta „I. Kant“ .

Nauka i tehnologija

Otkriveno da lijek za dijabetes neočekivano utiče na mozak

Univerzitetski naučnici su otkrili da prisustvo određene haplogrupe utiče na sposobnost tijela da reguliše upalu kod metaboličkog sindroma – grupe bolesti koja uključuje gojaznost, dijabetes tipa 2, aterosklerozu i razne kardiovaskularne poremećaje. Oko 20 procenata ruske populacije ima ovu dijagnozu, precizirali su naučnici.

„Dvije osobe sa metaboličkim sindromom ne moraju biti podjednako 'nezdrave', a njihove različite haplogrupe mitohondrijske DNK mogle bi da budu objašnjenje za to. Uzeli smo krv od 180 osoba, izdvojili imune ćelije, monocite, i podijelili ih prema tipovima modela mitohondrija, odnosno prema haplogrupama. Ispostavilo se da, ako je osoba gojazna ili ima 'haplogrupu U', njeni monociti oslobađaju znatno više supstanci koje izazivaju zapaljenje nego kod osobe sa istim stepenom gojaznosti, ali sa haplogrupom H“, objasnila je Voronova.

U zavisnosti od genetike mitohondrija, nivo rizika od razvoja komplikacija gojaznosti i metaboličkog sindroma može biti različit kod dve osobe koje imaju istu tjelesnu težinu, napominje stručnjak.

Zdravlje

Bolesti koje se često nasljeđuju: Ako su ih imali vaši roditelji, vjerovatno ćete ih imati i vi

Istraživanje je sprovedeno prevashodno za haplogrupe H i U: prva je najrasprostranjenija u Evropi, dok se druga sreće širom Evroazije. Dobijeni podaci omogućavaju da se objasni zašto se kod nekih ljudi sa prekomernom tjelesnom težinom komplikacije razvijaju brzo, dok se kod drugih ne pojavljuju. Međutim, za potvrdu ovih hipoteza potrebno je sprovesti još mnogo dodatnih istraživanja, naglasili su na Baltičkom federalnom univerzitetu „I. Kant“.

Rezultati su predstavljeni na konferenciji „Bioinformatika regulacije i strukture genoma / sistemska biologija“ u Novosibirsku.

(sputnik srbija)