Kojić: Pravosuđe BiH ne traži pravdu, već brani zločince

- Видимо да све чине да одбране команданта Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифа Дудаковића и њему сличне. Насера Орића су ослободили, Сакибу Махмуљину помогли да побјегне. Шта је сљедеће - упитао је Којић.

Србија

Мушкарац покушао да запали манастир у Србији

Он је, поводом приједлога да се рок за примјену Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина продужи за три године, оцијенио да је све то само обична шарена лажа и бацање прашине у очи, првенствено породицама српских жртава.

- Са друге стране, свједоци смо да Агенција за истраге и заштиту /Сипа/ поново вршља по Подрињу, гдје малтретирају Србе разним испитивањима, тражећи било какав доказ како би подизали оптужнице против њих - нагласио је Којић.

Којић је рекао да породице српских жртава не вјерују оваквом Тужилаштву и Суду БиХ будући да је све што је до сада урађено било против српског народа, јер овај суд и јесте направљен да буде оружје у рукама политичког Сарајева и западних амбасада против Републике Српске.

Занимљивости

За три знака од данас слиједе велике промјене: Доживјеће успјех на свим пољима

Он сматра да је свака њихова стратегија уперена против истине и правде, због чега породице српских жртава сматрају да је једино рјешење да се Република Српска ишчупа из раља правосуђа БиХ.

- У супротном ћемо доживјети потпуну катастрофу и понижења која су ионако превелика - оцијенио је Којић.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац рекла је Срни да може Високи судски и тужилачки савјет /ВСТС/ БиХ да продужи рок и за још 33 године, али да то ништа неће ријешити уколико Тужилаштво не промијени однос према српским жртвама.

- Ако будемо чекали да Тужилаштво процесуира ратне злочине почињене над Србима као што су то радили до сада, нема те стратегије која ће промијенити нешто. Нажалост, од самог почетка рада Суда и Тужилаштва БиХ, имамо проблем јер умиру они који би могли да свједоче, процеси трају годинама и прекидају се - констатовала је Граорчева.

Друштво

''Око 75 одсто беба уписано у матичне књиге електронским путем''

Она је указала да се, насупрот томе, процеси у којима су оптужени Срби воде екстремно брзо.

- Да не говорим о пресудама и годинама на које су осуђени. Бојимо се да је ово само замазивање очију породицама жртава као много пута до сада, како би се приказало да се ради нешто. И због недавног монтираног судског процеса који је вођен брзином свјетлости против предсједника Републике Српске Милорада Додика, нисмо увјерени да ће се било шта промијенити - рекла је Граорчева.

Граорчева не очекује да ће се почети са рјешавањем предмета који се односе на ратне злочини над Србима нити да ће одговарати злочинци који су убијали српску дјецу, жене и старце са подручја Подриња, Сарајевско-романијске регије, Херцеговине, Крајине и Посавине.

- У рату је убијено више од 35.000 Срба, данас посмртне остатке тражимо за 1.616 лица. Нажалост, не налазимо их још, јер ако нема тијела, нема ни злочина. То је перцепција, због чега ће породице несталих чекати ко зна колико док сазнају судбину најмилијих. Када Суд БиХ затвори или затражи да се испоруче сви они који ходају свјетским метрополама и живе нормалан живот, можемо рећи да постоје добре намјере, све друго је само празна прича којом се маскира стварно стање нерада или једностраног рада правосудних институција БиХ - поручила је Граорчева.

Свијет

Монтгомери: Злочин у Сребреници не достиже ниво геноцида

Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Којић рекао је Срни да сматра да је процесуирање злочина над Србима пред правосуђем БиХ такво да само понижава српске жртве.

- Самим тим продужетак стратегије показује да правосуђе није радило по правди и праву. То је покушај прављења алибија за свој нерад и понижавање српских жртава. Не постоји алиби правосуђа јер српска мајка није добила правну сатисфакцију. Постоји само осуда, а више нема ни наде да ће правосуђе радити свој посао", оцијенио је Којић, који је и бивши директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих.

Иако су предмети ратних злочина у фокусу интересовања породица жртава, то питање још није ријешено, па је ВСТС недавно упутио Савјету министара приједлог да се рок за примјену Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина продужи за три године.

Свијет

Мировни самит о Гази сутра у Шарм ел-Шеику, предсједаваће Трамп и Ал-Сиси

Из Надзорног органа за праћење спровођења Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина Срни је речено да је ово тијело 2. септембра, уважавајући приједлоге Суда и Тужилаштва БиХ, усвојило закључак да се такав приједлог упути Савјету министара.

- Разматрајући статистичке податке судова и тужилаштава о раду на предметима ратних злочина и остварене резултате закључно са 31. децембром 2024. године, Надзорни орган је констатовао да правосуђе у БиХ још оптерећује знатан број неријешених кривичних предмета ове категорије - оцијенили су из Надзорног органа.

Они објашњавају да су предмети изузетно сложени и захтијевају додатно вријеме за квалитетну истрагу, идентификовање осумњичених, заштиту свједока и обезбјеђивање правичног суђења.

- Према критеријумима утврђеним Анексом А Ревидиране стратегије, ријеч је о најсложенијим и предметима од највишег приоритета, док је остатак распоређен пред ентитетским тужилаштвима, односно судовима - напоменули су из Надзорног органа.

Хроника

У несрећи код Модриче страдао пјешак

Из овог тијела истичу да су у процесуирању предмета и даље присутни фактори који знатно утичу на цјелокупну ефикасност, те признају да је најважнији разлог за немогућност рјешавања многих предмета - недоступност осумњичених, односно оптужених лица.

- Тренутно стање функционисања механизма регионалне сарадње представља озбиљну препреку у окончању процеса транзиционе правде у региону, односно правовремено спровођење стратешких циљева и мјера до краја 2025. године како је предвиђено тренутним роком из Ревидиране стратегије. Наиме, судови и тужилаштва у БиХ оптерећени су значајним бројем предмета који су нерјешиви усљед процесне сметње недоступности осумњиченог, односно оптуженог лица - образлажу из Надзорног органа.

За осам мјесеци ове године, Суд БиХ потврдио је само једну оптужницу за ратне злочине коју је Тужилаштво подигло у том периоду, што је за удружења српских жртава још један доказ успореног и недопустивог нерада правосудних институција.

На питање Срне шта је разлог за овакво стање и зашто се тражи продужетак рока за реализацију Стратегије, из Суда су упутили на Надзорни орган, а из Тужилаштва БиХ су рекли да има и објективних и субјективних разлога.

Фудбал

Да ли је ово нови селектор Србије?

- Већина су објективни, број предмета, проток времена и једноставно непостојање свједока и доказа за многа дјела - навели су из Тужилаштва БиХ.

Из Суда БиХ наводе да је у току ове године потврђено укупно 11 оптужница које су подигнуте крајем 2024. године.

Према информацијама које је објавило Тужилаштво БиХ, тренутно је 86 предмета ратних злочина у фази истраге по пријавама против 245 недоступних лица.

Члан ВСТС-а Седин Идризовић, који је уједно и представник овог савјета, навео је да је 49 одсто од укупног броја неријешених предмета пред Тужилаштвом, а 43 одсто је недоступних гдје су подигнуте оптужнице.

Прва Стратегија за рад на предметима ратних злочина усвојена је у децембру 2008. године. Најсложенији предмети, према њој, требали су, на нивоу БиХ, бити завршени у року од седам година – до чега није дошло – а преостали у року од 15 година. Тужилаштво БиХ није поштовало своју обавезу да се бави искључиво најсложенијим предметима.

Србија

Вучевић: Надам се да ће Срби изаћи у што већем броју на изборе

Након што рок о најсложенијим предметима није испоштован, 2018. године сачињена је Ревидирана стратегија, којом је предвиђено да сви предмети ратних злочина буду завршени у року од пет година.

Она је усвојена 2020. године, па су до 2023. предмети требали бити завршени. Након што ни овај рок није испоштован, прихваћен је нови - до краја 2025. године, који није дао очекиване резултате, те је затражен продужетак за још три године.