Глечер "судњег дана" погодиле стотине земљотреса: Узрок је и даље мистерија

Први пут откривени на сјеверној хемисфери прије више од 20 година, ови потреси се јављају када огромне громаде леда падају са глечера у море, написао је за The Conversation Тан-Сон Фам, геофизичар са Националног аустралијског универзитета, а текст преносимо у цјелости:

„До сада је на Антарктику пронађено веома мало оваквих појава. У новој студији, објављеној у Geophysical Research Letters, представљам доказе о стотинама ових потреса на Антарктику између 2010. и 2023. године, углавном на океанском крају Твејтсовог глечера, познатијег као Глечер судњег дана јер би његово урушавање могло да изазове катастрофалан пораст нивоа мора.

Када се ове санте леда преврну, оне се снажно сударају са „матичним“ глечером. Тај судар ствара јаке механичке вибрације тла, односно сеизмичке таласе, који се шире хиљадама километара од мјеста настанка.

Оно што глацијалне земљотресе чини јединственим јесте то што не генеришу високофреквентне сеизмичке таласе. Ови таласи играју кључну улогу у откривању и лоцирању типичних сеизмичких извора, као што су земљотреси, вулкани и нуклеарне експлозије.

Због ове разлике, глацијални земљотреси су откривени тек релативно скоро, упркос томе што су други сеизмички извори рутински документовани већ неколико деценија. Већина до сада откривених глацијалних земљотреса лоцирана је близу крајева глечера на Гренланду, највећем леденом покривачу на северној хемисфери.

Ови земљотреси на Гренланду су релативно велике магнитуде. Највећи су по снази слични онима које су изазвале нуклеарне пробе Сјеверне Кореје у посљедње двије деценије. Као такве, детектовала их је висококвалитетна свјетска мрежа за сеизмички мониторинг која ради непрекидно.

Догађаји на Гренланду варирају са годишњим добима и чешће се јављају у касно љето. Такође су постали учесталији посљедњих деценија. Ови знаци могу бити повезани са бржим темпом глобалног загревања у поларним регионима.

Иако је Антарктик највећи ледени покривач на Земљи, директни докази о глацијалним земљотресима изазваним превртањем санти леда тамо су били неухватљиви. Већина претходних покушаја да се детектују антарктички глацијални земљотреси користила је свјетску мрежу сеизмичких детектора.

Међутим, ако су антарктички глацијални земљотреси знатно мање магнитуде од оних на Гренланду, глобална мрежа их можда неће детектовати.

У својој новој студији користио сам сеизмичке станице на самом Антарктику како бих потражио знаке ових потреса. Моја претрага је открила више од 360 глацијалних сеизмичких догађаја, од којих већина још није укључена ни у један каталог земљотреса. Догађаји које сам детектовао налазе се у два кластера, близу Твејтсовог глечера и ледника Пајн ајленд. Ови глечери су највећи извори пораста нивоа мора са Антарктика.

Твејтсов глечер се назива и Глечером судњег дана. Ако би се потпуно урушио, подигао би глобални ниво мора за 3 метра, а такође има потенцијал да се брзо распадне. Око двије трећине догађаја које сам детектовао, 245 од 362, налазило се близу морског краја Твејтса. Већина ових догађаја су вјероватно глацијални земљотреси услед превртања санти леда.

Главни узрочник таквих догађаја, чини се, није годишње колебање топлих температура ваздуха које покреће сезонско понашање глацијалних земљотреса на Гренланду.

Умјесто тога, најпродуктивнији период глацијалних земљотреса на Твејтсу, између 2018. и 2020. године, поклапа се са периодом убрзаног кретања леденог језика глечера ка мору. Период убрзања леденог језика независно је потврђен сателитским осматрањима.

Ово убрзање могло је бити узроковано океанским условима, чији утицај још није довољно разјашњен. Налази указују на краткорочни утицај стања океана на стабилност глечера који се завршавају у мору. Ово вриједи даље истражити како би се процијенио потенцијални допринос глечера будућем порасту нивоа мора.

Други по величини кластер детекција догодио се близу ледника Пајн Ајланд. Међутим, ови потреси су се доследно налазили на 60–80 километара од обале, тако да вјероватно нису узроковани превртањем санти леда. Ови догађаји остају загонетни и захтијевају даља истраживања.

Детекција глацијалних земљотреса повезаних са одламањем санти леда на Твејтсовом глечеру могла би помоћи у одговору на неколико важних истраживачких питања. То укључује и фундаментално питање о потенцијалној нестабилности глечера Твејтс услед интеракције океана, леда и чврстог тла близу мјеста гдје се спаја са морем.

Боље разумијевање могло би бити кључно за рјешавање тренутне велике неизвјесности у предвиђањима пораста нивоа мора током наредних пар вијекова.“

(Телеграф / The Conversation)