Научници збуњени открићем „свемирске дуге“

Тако је група астронома са Универзитета Дарем у Великој Британији била изненађена и помало збуњена када је видјела оно што би се могло назвати „свемирском дугом“.

Сцену је забиљежио Веома велики телескоп (ESO VLT) Европске јужне опсерваторије на удаљености од око 731 свјетлосне године. Око бијелог патуљка означеног RXJ0528+2838 снимљена је вишебојна маглина која га окружује. Проблем је што не постоји механизам који би могао да објасни појаву те маглине.

"Пронашли смо нешто што никада раније није виђено и, што је још важније, потпуно неочекивано", каже астроном Симон Скаринги са Универзитета у Дарему. Наводно тихи систем без диска, способан да напаја тако спектакуларну маглину, био је један од оних ријетких „вау“ тренутака, додао је он.

Како научници објашњавају, бијели патуљци су оно што остаје након што звијезде попут Сунца достигну крај свог животног века. Иако су отприлике величине Земље, ове мртве звијезде су много теже и имају масу 1,4 Сунца, и често се налазе у бинарним паровима.

Али пошто бијели патуљак више није „жив“, он нема механизам за стварање звезданих вјетрова који је имао када је био жива звијезда. Стога, такве појаве се јављају због интеракције с другим свемирским тијелом (звијездом пратиоцем), које кружи око бијелог патуљка.

Иако RXJ0528+2838 има звијезду пратиоца мале масе, нема диск материјала који кружи око њега.

Како је настала ова вишебојна маглина?

Наиме, облик, величина и густина ударног таласа у маглини, састављеног од таласних дужина које указују на водоник, кисеоник и азот, сугеришу да маглина постоји око 1.000 година. Стога, научници сматрају да јако магнетно поље бијелог патуљка можда заобилази канал формирања диска, а умјесто тога материјал са звијезде пратиоца се преусмјерава дуж линија магнетног поља и избацује директно на бијелог патуљка.

"Наше откриће показује да чак и без диска, ови системи могу да покрећу јаке одливе, откривајући механизам који још не разумијемо. Откриће доводи у питање стандардну слику о томе како се материја креће и интерагује у овим екстремним бинарним системима", каже Кристијан Илкјевич, постдокторски истраживач у Центру за астрономију Никола Коперник у Варшави и коруководилац студије. „Одлив“ је термин који астрономи користе да опишу материјал избачен са небеских тијела.

Резултати указују на скривени извор енергије, могуће јако магнетно поље, али овај „мистериозни мотор“, како га Скаринги назива, још увијек треба да се истражи. Подаци показују да је тренутно магнетно поље довољно јако само да покрене ударни талас лука који траје неколико стотина година, тако да само дјелимично објашњава оно што астрономи виде.

Он додаје да би, како би се боље разумијела природа таквих одлива без диска, требало проучити много више бинарних система.

(спутник србија)