Гљивице из Чернобиља могу да штите људе на Марсу

Интересовање за гљивице отпорне на зрачење порасло је након открића врсте кладоспоријум сфероспермум на зидовима нуклеарне електране Чернобиљ, преноси Би-Би-Си.

Студија из 2007. године открила је да ова гљивица претвара зрачење у енергију, потенцијално на сличан начин као што биљке користе свјетлост током фотосинтезе.

Експеримент на Међународној свемирској станици 2022. године показао је да танак слој гљивице смањује ниво зрачења за око два процента.

"Ова вриједност је мала, али наговјештава потенцијале будуће примјене", наводи се у тексту.

Република Српска

Додик: Сретење је подсјетник да се слобода чува, а самосталност брани

Научници из Насиног истраживачког центра "Ејмс" и Универзитета Сјеверне Каролине процјењују да би слој гљивица од 21 центиметра могао да неутралише готово цјелокупно површинско зрачење Марса.

Слој гљивица би могао да буде дебео само девет центиметара ако се помијеша са земљом.

Космичка радијација остаје један од највећих изазова за људско истраживање свемира, посебно за дуготрајне мисије на Марс.

Традиционална заштита захтијева тешке материјале попут воде, полиетилена или алуминијума, а све то је скупо за лансирање.

Због тога је толико привлачна идеја о биолошком заштитном слоју који се сам поправља и самостално реплицира.