Медузе су отпорне на рак, научници коначно схватили зашто

Истраживачи са Калифорнијског технолошког института (Caltech) открили су да брза диоба ћелија, за коју се дуго сматрало да повећава ризик од рака, у одређеним околностима може имати супротан ефекат.

Умјесто да подстиче настанак тумора, брза диоба могла би да дјелује као својеврсни систем контроле квалитета који уклања абнормалне ћелије прије него што се развију у туморе, пише „Грик рипортер“ (Greek Reporter).

Студију, објављену у часопису „ПНАС“ (PNAS), предводили су Аниш А. Сарма и Џон Дојл са Одјељења за инжењерство и примијењене науке Калтеха, заједно са биологом Леом Гоенторо.

Тим је направио математички модел диобе, одумирања и мутација ћелија, а затим је његова предвиђања тестирао на живим медузама.

Диоба ћелија као одбрана

Диоба ћелија уобичајено носи одређени ризик, јер при свакој диоби постоји мала могућност да ћелија добије мутацију која би временом могла да изазове рак.

Због тога се у ткивима са брзом диобом, попут коже, плућа и дебелог цријева, развија више тумора него у ткивима са спором диобом, попут можданих неурона.

Модел је у већини случајева потврдио тај образац, али је открио и други, мање очигледан процес.

Када је одумирање ћелија чврсто повезано са њиховом диобом, тако да више ћелија одумире што се више нових ствара, већа брзина диобе може довести до уклањања абнормалних ћелија, умјесто да им омогући да се накупљају.

Истраживачи су овај процес назвали „провјера при великом протоку“ (high-flux proofreading), јер велики број нових ћелија и ћелија које одумиру може помоћи у откривању и уклањању грешака чак и када систем за препознавање канцерогених ћелија није савршен.

Да би провјерили ову теорију, истраживачи су проучавали мјесечеву медузу (Aurelia aurita), врсту која се сматра веома отпорном на рак, јер се тумори код ње готово никада не биљеже у природи.

Проучавали су младе медузе, познате као ефире, чијих осам симетричних кракова олакшава уочавање абнормалних израслина.

Излагање ефира хемикалији која изазива рак само по себи није довело до појаве тумора.

Међутим, када су истраживачи истовремено блокирали природну способност ћелија да се самоуниште, процес познат као апоптоза, појавили су се тумори.

То је потврдило да се медузе ослањају на уклањање оштећених ћелија како би остале здраве.

Значај истраживања

Тим је потом открио да су медузе изложене канцерогену убрзале диобу ћелија као заштитни одговор.

Када је тај одговор блокиран стресом, повредом или лијековима који успоравају пролиферацију, тумори су се јављали много чешће, преноси „Нова“.

Поновно покретање диобе ћелија давањем леуцина, аминокиселине за коју је познато да подстиче раст, смањило је учесталост тумора, што је додатно потврдило везу између брже обнове ћелија и отпорности на рак.

Истраживачи наводе да би ови резултати могли да помогну у објашњењу ниске стопе рака код других дуговјечних животиња, попут слонова и голих кртица.

Такође би могли да допринесу развоју нових стратегија за откривање или превенцију рака код људи, нарочито током старења, када способност ткива да се обнављају почиње да опада.