Откриће нових врста водоземаца изненадило научнике

У већини уџбеника наводи се само једна прича о размножавању жаба – од јајашца преко пуноглаваца до жабица, па одраслих жаба.

Међутим, код три врсте жаба, које припадају роду Нецтропхрyноидес, откривене у Танзанији то није случај, саопштио је Универзитет у Копенхагену.

Умјесто да полажу јајашца из који се излежу пуноглавци, женке ових шумских жаба носе своје потомке унутар тијела и рађају потпуно формиране, сићушне жабе. То их чини веома ријетким водоземцима способним за унутрашњу фертилизацију и вивипарију.

"Опште знање је да жабе расту од пуноглаваца, то је једна од класичних парадигми метаморфозе у биологији. Али скоро 8.000 врста жаба заправо има широк спектар начина размножавања, од којих многи не личе на ту познату причу, рекао је проф. Марк Д. Шерце, кустос за херпетологију Природњачког музеја Данске и коаутор студије.

Само неколицина врста жаба из Јужне Америке и југоисточне Азије развила је сличне стратегије, што ове крастаче чини јединственим у животињском царству.

БиХ

Којић: Због борбе за власт испаштају грађани ФБиХ

"Вивипарија је изузетно ретко међу жабама, присутно је код мање од 1% врста жаба, што ове нове врсте чини изузетно занимљивим", рекао је Х. Кристоф Лидке, специјалиста за еволуцију размножавања водоземаца из Шпанског националног истраживачког савета и коаутор студије.

Њемачки истраживач Густав Торнир још 1905. представио је Краљевској пруској академији наука у Берлину откриће крастаче из Танзаније која рађа живе младунце. У то вријеме то је била једина позната врста жабе на свету која то чини.

Жабе које је првобитно пронашао Торнир данас се чувају у Музеју природних наука у Берлину, а истраживачки тим је успео да објезбеди ДНК од оригиналних жаба.

"Неки од ових примерака прикупљени су пре више од 120 година. Наш рад успио је да открије тачно којим популацијама су припадали ти стари примерци, дајући нам много више сигурности за будући рад на овим крастачама", рекла је др Алис Пецолд са Универзитета у Потсдаму.

Поред еволуционе занимљивости, откриће би могло имати важне импликације за заштиту врста. Многе од ових живородних крастача настањују мала, фрагментирана станишта и угрожене су крчењем шума, рударством и климатским променама.

Нове врсте су са планина Источног лука у Танзанији, угрожене жаришне тачке биодиверзитета познате по многим врстама које се не налазе нигде другде на Земљи. Ове планине које се уздижу из равница прекривене су бујним шумама, али др Микеле Менегон, још један коаутор студије који ради за организацију за очување чији се рад фокусира на заштиту шума, примећује колико су ова станишта високо фрагментирана и да то утиче на биодиверзитет, укључујући и крастаче које тамо живе.

Студија је објављена у Вертебрате Зоологy.

(Телеграф)