Руски научници развили уређај за брзу процјену ризика од рака

Уређај је 1,5 до 2 пута прецизнији од раније доступних аналитичких алата и поставља темеље за развој брзих тестова сљедеће генерације, према подацима Руске научне фондације (РСФ).

Пушење, конзумирање алкохола, загађење ваздуха, хроничне болести и низ других фактора доводе до накупљања реактивних врста кисеоника у људском телу.

Према Руској научној фондацији, ове честице, када их је превише, оштећују протеине и ДНК, узрокујући оксидативни стрес - стање које убрзава старење и повећава ризик од рака, као и болести мозга, срца и крвних судова, преноси РИА Новости.

Да би дијагностиковали оксидативни стрес, истраживачки тим из Санкт Петербурга користио је хемилуминесценцију - емисију свјетлости током хемијске реакције. Коришћени индикатор био је луминол, супстанца која светли при контакту са реактивним врстама кисеоника.

Научници су развили микрофлуидни чип - уређај у којем луминол и раствор који садржи слободне радикале пролазе кроз микроканале са посебном текстуром која фрагментира и брзо мијеша течности. Ово омогућава брзо и прецизно одређивање нивоа реактивних врста кисеоника у тијелу.

Регион

У Црну Гору из Албаније свакодневно на посао долази 2.000 радника

Према ријечима аутора, развијени алат је омогућио мијерење нивоа активног кисеоника у експерименталној смијеши са један и по до два пута већом тачношћу него метода која користи ручно мијешање реагенса.

Примјене хемилуминисцентне анализе нису ограничене само на медицину. Научници извјештавају да се метода може користити, на примјер, у форензици за откривање скривених трагова крви.

"Наш предложени уређај отвара пут стварању нове генерације аналитичких алата за разне биомедицинске примене, као што су брзи тестови крви и процјена ефикасности лијечења рака. У будућности планирамо да побољшамо режиме контроле протока у микроканалима, што ће омогућити детаљнију анализу динамике текућих процеса", рекао је учесник пројекта и истраживачки инжењер у Међународном научном и образовном центру за физику наноструктура Универзитета ИТМО Глеб Симоненко.

Студију су спровели научници са Универзитета ИТМО, Академског универзитета Алферов у Санкт Петербургу Руске академије наука и Института за аналитичку инструментацију Руске академије наука. Резултати су објављени у часопису "Microchemical Јоурнал".