Смијемо се већ 15 милиона година: Да ли је ово тајна људског говора?

Ово сазнање нуди неочекиване трагове о томе како се развио људски говор, пише ЕурекАлерт!

Сви живи велики човјеколики мајмуни - шимпанзе, бонобо мајмуни, гориле и орангутани – смију се. Али до сада је било нејасно како се наш смијех мијењао током милиона година еволуције и како би могао бити повезан са развојем говора код људи.

У новој студији објављеној у журналу Communications Biology, истраживачи са Ворика анализирали су снимке смијеха четири орангутана, двије гориле, три бонобоа, четири шимпанзе и четири човјека. Кроз 140 секвенци смеха, пронашли су исти образац: све врсте производе смијех са равномерно распоређеним ритмичким интервалима између узастопних звукова.

Истраживачи сугеришу да је ова основна ритмичка структура већ била присутна код заједничког претка прије 15 милиона година и да је остала изузетно очувана, будући да сви живи велики човјеколики мајмуни и даље показују исти основни образац.

Свијет

"Трампила" дијете за мајмуна, па га тукла веслом

- Како су људи развили изузетну способност говора? Говор не оставља фосиле, а сложени језик постоји само код наше врсте. Али пронашли смо траг стар 15 милиона година на неочекиваном мјесту: у нашем смијеху. За разлику од говора, смијех дијеле сви живи велики човјеколики мајмуни. Поређењем начина на који се различите врсте смију, видимо да је основна ритмичка структура остала непромењена од нашег последњег заједничког претка. То је изванредно – рекла је др Кјара де Грегорио, истраживачица са Одјељења за психологију Универзитета у Ворику.

Истраживачи су открили да је, док је основни ритам остао константан, људски смијех постао бржи, разноликији и добио је софистицирану контролу зависну од контекста. Међу великим човјеколиким мајмунима, једино људи имају способност да контролишу када и како се смију у зависности од ситуације: неконтролисани смијех при голицању оштро се разликује од учтивог смеха на састанку, нервозног смеха након грешке или заразног смијеха који се шири кроз групу пријатеља. То је исти основни ритам, али обликован свјесном контролом ради преношења различитих емоција и намјера.

Налази ове студије указују на то да су током еволуције великих човјеколиких мајмуна наши преци постепено развијали већу контролу над временским распоредом својих вокализација, укључујући смех. Софистицирана вокална контрола је фундаментални градивни блок говора.

(телеграф)