У Португалу пронађен један од најотровнијих паука на свијету: Може изазвати некрозу

Ово је први забиљежени случај те врсте на Иберијском полуострву, али истраживачи истичу да је ризик за јавност низак због његовог повученог понашања, пише Euronews .

Нема разлога за узбуну

Хосе Мануел Гросо-Силва, ентомолог у Природњачком музеју и Музеју науке Универзитета у Порту, један од истраживача који стоје иза открића, нагласио је да нема разлога за панику. „Мало је вјероватно да ће људи наићи на ову врсту или да ће их она ујести“, рекао је за Евроњуз.

Биолози Франсиско Гил и Хосе Мануел Гросо-Силва у својој студији кажу да је то стидљива врста која ретко гризе. „Међутим, њен угриз може изазвати значајно оштећење коже, што често доводи до некротичних лезија коже“, објашњавају у студији о првом забиљеженом случају на Иберијском полуострву.

Порекло и изум у Порту

Чилеански паук пустињак је пореклом из западне Јужне Америке, а најчешће се налази у земљама попут Бразила и Аргентине. Сматра се да се проширио ван свог природног станишта међународном трговином.

Први примјерак је случајно пронађен 10. септембра 2025. године, када је мужјак примјећен на зиду у Порту. Други мужјак је пронађен 10. јануара ове године; тај примјерак је пронађен мртав у љепљивој замци која није била постављена за њега.

Лако га је помијешати са медитеранским пауком пустињаком

Упркос овом открићу, други отровни паук из исте породице, медитерански паук пустињак (Loxosceles rufescens), живи у Португалу деценијама и широко је распрострањен. Ова врста је пореклом из Сјеверне Америке, а у Европи је присутна више од 200 година.

„Не знамо да ли је ова нова врста ограничена на Порто или је већ распрострањенија. Пошто се чилеански паук пустињак лако може помијешати са медитеранским, могуће је да постоје фотографски записи означени као овај други који заправо приказују новооткривену врсту“, напомиње биолог Гросо-Силва.

Свијет

Ова врста није виђена 40 година: Плијен јури по тлу, па скоче на њега попут вука

Главна разлика између ове две врсте лежи у педипалпима, зглобним додацима на предњем дијелу мужјаковог тијела који служе за пренос сперме. Иначе, веома су сличне.

„Оне су једнолично смеђе, без икакве обојености која би им омогућила да се уклопе са вегетацијом, и не граде мреже за хватање инсеката као што видимо на биљкама. Своје мреже граде на зидовима, у угловима и на забаченијим, тамнијим мјестима, а активније су ноћу“, објашњава Гросо-Силва.

Угриз изазива некрозу

Посљедице уједа чилеанског паука пустињака могу варирати од благих до тешких, а забиљежени су и ријетки смртни случајеви. „Ризик постоји, али ми се чини малим, па се трудим да не изазивам панику или претјерану узбуну“, наглашава биолог.

Португал је 2023. године забиљежио случај локсоцелизма, синдрома изазваног отровом паука, након уједа једног медитеранског паука. Часопис Португалског друштва за интерну медицину објавио је случај 48-годишње жене коју је паук ујео за потиљак док је била у градском парку.

Након уједа, развила је оток без непосредног бола. Међутим, у року од 24 сата, њени симптоми су се погоршали, са јаким главобољама, малаксалошћу, грозницом и умором. На мјесту уједа се развила некроза, а кожа је почела да се љушти на другим дијеловима тијела, укључујући предио око очију, бутина и усана. Пацијенткиња је отпуштена из болнице након 16 дана без икаквих трајних посљедица.

Нове врсте постају све чешће

Више од 300 врста инсеката из различитих дјелова свијета сада је идентификовано у Португалу, од којих су многе стигле због повећаног транспорта робе. „Све више мијењамо животну средину око нас. Намјерно увозимо многе биљке које често са собом доносе инсекте које нисмо намјеравали да унесемо“, објашњава Гросо-Силва, подсјећајући на случај азијског стршљена који је стигао у Европу са пошиљком кинеских бонсаи дрвећа.

Додаје да „урбански развој и монокултуре попут еукалиптуса, које заузимају огромне површине, као и екстензивни усјеви кукуруза, смањују природна станишта“, што погодује појави нових врста.

Наука и технологија

Откривена нова врста паука: Има невиђену метод хватања мрава

Растуће глобалне температуре, са посебно брзим загревањем Европе, такође би могле погодовати ширењу егзотичних врста. „Не знамо како ће се ситуација развијати овдје на Иберијском полуострву; то је нешто што ћемо морати да пратимо у наредним годинама“, каже Гросо-Силва.

Ранији наступи у Европи

Први забиљежени случај чилеанског паука пустињака у Европи датира из 1972. године, када је пронађен у згради Универзитета у Хелсинкију у Финској. Сматра се да је врста доспјела људском активношћу и населила се унутар зграде због виших температура, јер би јој било тешко да преживи финску спољну климу.

Године 2025, један примјерак је такође идентификован у подруму Универзитета Еберхард Карл у Тибингену у Немачкој. Постоје и непотврђене информације о његовом могућем присуству у Италији, али оригинална веб страница на којој су ове информације објављене више није доступна.

(индекс)