Земљина кора испод комшилука се 'откопчава': Научници открили чудан процес

Те процесе покреће конвекција у плашту, темпом толико постепеним да се, из људске перспективе, геолошка структура планете чини непромјењивом. Стога, реконструкција тих скривених процеса на темељу површинске геологије представља значајан научни изазов.

Један од таквих геолошких феномена налази се у Апенинском горју, планинском ланцу који чини окосницу италијанског полуострва. На том подручју Земљина кора истовремено се растеже дуж планинског ланца и сабија дуж његовог вањског руба. Дијелови регије се уздижу, док други тону, а сеизмички подаци с обје стране ланца указују на сличне, али противрјечне процесе. Скупшина геолога, предвођена Стефаном Таванијем са Универзитета у Фиренци, предложила је рјешење: Земљина кора се дословно 'откопчава' испод Италије, што објашњава специфичну геологију на површини.

Парадокс који је деценијама збуњивао научнике

Апенини, који се протежу на око 1.200 километара дуж италијанског полуострва, дуго су представљали геолошку загонетку. Попут многих планинских ланаца, настали су сударањем тектонских плоча које су милионима година набирале и задебљавале Земљину кору, стварајући високе врхове. Међутим, тектонски систем испод Италије с временом је промијенио своје дјеловање. Како се литосферна плоча која тоне у плашт постепено повлачила, кора иза растућег планинског ланца се растезала, што је довело до отварања Тиренског мора.

Тиме су Апенини доведени у специфичну ситуацију: док се вањски руб планинског ланца и даље сабијао, кора иза њега се растезала.

Хроника

Помагачи Жељка Вујовића на слободи

Милионима година ти супротстављени покрети приписивани су истом тектонском систему. Међутим, прије отприлике два милиона година догодила се промјена. Главна фаза ширења која је отворила Тиренско море је завршила, а сабијање дуж апенинске фронте драстично је успорило. Упркос томе, парадоксална деформација планинског ланца се наставила, што је указивало на постојање другог механизма.

Деламинација као кључ рјешења

Тим италијанских геолога сматра да је механизам који недостаје процес познат као деламинација. Ријеч је о феномену у којем се гушћи доњи дио коре и с њим повезана литосфера одвајају од коре изнад себе и тону дубље у Земљин плашт. Према Таванију и његовим колегама, испод Апенина тај се процес не одвија свугдје истовремено. Умјесто тога, одвија се дуж једне фронте, познате као "шарка", гдје се одвајање догађа, а та се фронта полако помјера испод Италије према Јадранском мору.

Испред те покретне фронте, доња кора и литосферски плашт остају причвршћени за субдуцирајућу плочу, која вуче кору према доље. Међутим, како "шарка" прође и доњи се слојеви одвоје, то вертикално оптерећење се ослобађа. Преостала кора тада доживљава уздизање јер гушћи материјал испод ње бива замијењен лакшим материјалом из плашта. Управо тај процес узрокује растезање иза фронте, док кора која је још увијек причвршчена испред ње доживљава компресију и слијегање.

Земљотреси откривају скривену структуру

Како би провјерили своју теорију, научници су објединили податке из низа различитих извора од деценијама прикупљаних сеизмолошких и ГПС мјерења до сателитских радарских опажања и карата Мохоровичићевог дисконтинуитета, границе која раздваја Земљину кору од плашта.

Хроника

Помагачи Жељка Вујовића на слободи

Анализа је открила јасан образац. Различити облици деформација концентрисани су дуж исте структуре дубоко испод Апенина, а у тој се зони групишу и земљотреси. Фокални механизми земљотреса иза и изнад фронте углавном указују на растезање Земљине коре, док они испред фронте указују на компресију.

Сличан образац потврђују и ГПС мјерења. Дуж цијелог планинског појаса забиљежено је растезање од приближно четири милиметра годишње, док се према његовом вањском рубу дио тог помјерања компензује сабијањем од око два милиметра годишње. Научници стога описују процес као истовремено растезање унутрашњости планинског појаса и скраћивање његове фронте.

Иако добијени резултати не представљају цјеловиту слику, ова студија показује зашто су Апенини изузетно вриједан природни лабораториј за проучавање геолошких процеса. На том је подручју могуће пратити процес при којем се дио литосфере одваја и тоне у дубље слојеве Земље практично у стварном времену, prenosi Нет.хр.