Одговор ће вас изненадити: Да ли је нормално да размишљате о бившем чак и годинама након раскида?

Проблем заправо никада нису саме мисли. Проблем је оно што се деси одмах послије: оно тихо преиспитивање – "зашто још увијек мислим на њега?", "да ли сам стварно наставила даље?". Ту креће непотребни притисак јер истина је да можете бити потпуно даље у животу, а да сјећања и даље постоје. Те двије ствари нису у сукобу.

Србија

Ухапшен јер је пријетио смрћу предсједнику Србије

Савремени поглед на емоције иде у једном правцу – мање борбе, више прихватања. Мисао дође, остане кратко и оде. Без анализе, без драматизације. Као нотификација коју не морате да отворите. Што јој мање пажње дајете, брже губи снагу.

Занимљиво је и то да се такве мисли најчешће не појављују "случајно". Често долазе у тренуцима умора, досаде, стреса или усамљености – када мозак тражи познате емотивне обрасце. Другим ријечима, није увијек ствар у тој особи, већ у тренутку у ком се налазите.

Највећа грешка је покушај да се све потпуно избрише. То не функционише. Оно што функционише је да престанете да "храните" ту причу – враћање на старе фотографије, замишљање сценарија "шта би било кад би било", емотивне рутине везане за прошлост. То одржава везу живом, не сама успомена.

Здравље

Шта стручњаци препоручују код несанице?

Умјесто тога, фокус се лагано премјешта на садашњост. Не кроз теорију, него кроз конкретне ствари: нова искуства, нови људи, нове навике. Живот који се дешава сада постаје гласнији од онога што је било.

И ту долази најважнији дио – не постоји савршено "затварање". Не постоји тренутак када се нешто никада више неће појавити у мислима. Постоји само тренутак када то више нема моћ над вама.

И то је заправо знак да сте наставили даље.

(Женски магазин)