Породична тајна у коферу: Писма из 1955. разоткрила забрањену љубав

За Луиз и њеног брата и сестру дјетињство у енглеском Источном Мидлендсу током седамдесетих година није се много разликовало од живота других породица из радничке класе. Њихови родитељи, Кенет и Авис, рано су напустили школу, вриједно радили и трудили се да дјеци омогуће образовање и сигурнију будућност.

О њиховој младости, међутим, говорило се веома мало.

Тек много година касније, након смрти оба родитеља, дјеца су сазнала да се иза наизглед сасвим обичног брака крила љубавна прича о којој се у породици готово никада није разговарало.

„Моји родитељи су се вјенчали 1959. године и остали дубоко привржени једно другом до самог краја. Тек када је моја мајка умрла, открили смо шокантну, дуго закопану породичну тајну скривену у старом црном коферу у њеном ормару“, почиње своју причу Луиза, данас позната списатељица.

Одрасли су вјерујући да о родитељима знају готово све

Кенет и Авис нису потицали из привилегованих породица нити су имали прилику да се дуго школују.

„Наши родитељи су напустили школу у средњим тинејџерским годинама, али су се лавовски борили да нас подигну и образују“, објашњава Луиза.

Она је током тинејџерских година пролазила кроз буран период, бјежала од куће и покушавала да привуче пажњу на начине које данас другачије посматра. Управо тада јој је отац први пут открио да његов живот прије Авис није био једноставан.

„У једном моменту, отац ме је сјео и, у искреном покушају да ми докаже да су свачији рани животи проблематични, признао ми је да је био ожењен другом женом прије него што је упознао нашу мајку. То је био катастрофалан брак“, присјећа се Луиза.

Србија

Хорор: Пуцао у сестру, сестричину, зета и његову мајку

Када га је питала каква је била његова прва супруга, Кенет није желио много да говори.

„Била је веома лијепа и веома тешка“, рекао јој је.

После тог разговора тема се више није отварала.

Мајчин одговор остао јој је у сјећању

Годинама касније, током разговора о вјенчању заједничке пријатељице, Луиза је мајку упитала да ли јој је било жао што због Кенетовог претходног брака није имала традиционално вјенчање у бијелој хаљини.

„Мајка је направила дугу паузу прије него што је тихо и меко одговорила: 'Да, било ми је жао'“, свједочи Луиза.

У њиховој кући дуго није било ни свадбених фотографија. Тек након што су дјеца одрасла и одселила се, на комоди се појавила једна скромна фотографија из матичне службе. Кенет је на њој био у тамном одјелу, док је Авис носила једноставан комплет и мали шешир.

Дјеца тада још нису знала шта је све претходило њиховом вјенчању.

Црни кофер замало је завршио у смећу

Кенет је преминуо 2012. године након борбе са Алцхајмеровом болешћу. Авис га је његовала до краја живота, а двије године касније и она је преминула од срчаног удара.

Док су Луиза, њен брат и сестра сређивали родитељску кућу, на дну мајчиног гардеробера пронашли су стари црни кофер са зарђалим бравама.

На први поглед није дјеловало да се у њему налази било шта вриједно.

„Кофер је био закопан на дну маминог ормара, а бравице су толико зарђале да сам замало све бацила у смеће. Одлучила сам да га ипак однесем у своју стару собу. Када сам га коначно отворила, мислила сам да унутра нема ничег осим безвриједног отпада, неколико картонских кутија, старог папира и прашине. Могла сам једноставно да затворим поклопац и бацим га“, признаје Луиза.

Култура

Министарство просвјете: КУД "Козара" промовише културно насљеђе Српске

Ипак, један од пожутјелих папира привукао јој је пажњу. Када га је окренула, препознала је рукопис свог оца.

Писма су била из 1955. године, четири године прије вјенчања Кенета и Авис.

Упознали су се док је Кенет још био у браку

Из сачуване преписке Луиза је сазнала околности под којима су се њени родитељи заљубили.

Кенет и Авис упознали су се док су радили у једној инжењерској фирми у градићу Мелтон Моубреј. Авис је тада била тинејџерка са села, док је Кенет био десет година старији и још увијек у несрећном браку са првом супругом.

Њихова веза одвијала се током педесетих година прошлог вијека, у вријеме када је развод у послијератној Британији био праћен снажном друштвеном осудом. У малом мјесту њихова веза није пролазила непримећено, а Авис је у писмима описивала колико јој је тешко падала пажња околине.

„Најдражи“, писала је Кенету у једном од њих, „не могу да дођем у кућу. Молим те, Кен, преклињем те, не дозволи да се борим са самом собом око овога… Осећам мучнину и хладноћу од нервозе када морам да ходам узбрдо поред свих тих грозних људи који ме посматрају.“

Писма су открила другачију страну њихове мајке

Иако јој је осуда околине тешко падала, друга писма показала су да Авис није увек ћутке подносила туђе погледе и коментаре.

У једном од њих описала је сусрет са дјевојком за коју је сумњала да је оговара.

„Имала сам задовољство да учиним да се плавокоса дјевојка осјећа веома непријатно синоћ. Отишла сам одавде у 17.35, а она је ишла улицом Нотингем према мени. Никог другог није било у близини, а ја сам само ходала према њој, гледајући је право у очи, и није могла да ме погледа у лице… Невјероватно је колико смо та дјевојка и ја рекле очима, а не знам јој ни име!“

За Луиз је управо та преписка открила особине које као дијете није повезивала са мајком.

Кенет је покушао да прекине везу

Притисак под којим су живјели у једном тренутку довео је Кенета до одлуке да прекине однос са Авис.

У писму јој је саопштио да више не жели да се виђају.

„Моја најдража Авис, претпостављам да знаш шта ће у овом писму писати прије него што га прочиташ. Коначно, након толико времена, преломио сам и одлучио да те више нећу виђати…“, написао је.

Авис му је одговорила без покушаја да га наговори да промени одлуку.

Свијет

Путин: Москва и Минск јачају савезну државу

„Ако ти заиста ово желиш, најдражи, нећу покушавати ништа да променим… Помоћи ћу ти на једини начин на који могу, тако што ћу се држати подаље од тебе.“

Њена писма показала су и колико је жељела будућност и породицу са Кенетом.

У једном од њих написала му је:

„Тражим само једно. Немој јој подарити нашу дјецу док не будеш сасвим сигуран да то може да потраје.“

Вјенчали су се четири године касније

Кенетов први брак на крају се завршио. Послије велике свађе, његова прва супруга такође је схватила да њихов заједнички живот више нема смисла.

Након развода, Кенет и Авис вјенчали су се 1959. године.

Дјеца су за очев први брак знала, али нису познавала околности под којима су се њихови родитељи упознали, нити колико је њихова веза била компликована прије вјенчања.

Све су сазнали тек из писама сачуваних готово шест деценија, преноси Курир.