"Бивши сам таксиста а данас уживам у плодовима рада" Бобан искрено о себи, породици и животним изазовима

Пјевач је открио да је живио у различитим градовима и да је прошао велике ризике.

Његова прича је прича о борби, селидбама, упорности и породици, али и о тражењу мјеста којем заиста припада. У искреном и емотивном разговору открио је дилеме које га данас прате, сјетио се детињства, родитеља и животног пута који га довео до успјешне каријере.

- Ја сам Бобан Рајовић, имам 350 година животног искуства. Бивши таксиста, а данас уживам у плодовима свог рада, уживам у својој популарности, заједно са својом породицом - рекао је популарни пјевач на почетку разговора.

Како је истакла Весна Дедић, живот Бобана Рајовића као и његове породице прича је о одласцима и поврацима. На питање шта је теже отићи или вратити се - одговорио је:

Сцена

Бобан Рајовић честитао рођење дјетета Милица Павловић умјесто Тодоровић

"Теже је дефинитивно вратити се. Неко сам ко је отишао и сада се треба вратити. Искрено ти кажем, у правом си ме тренутку довела, јер сам тренутно у великој дилеми. Цитираћу једног нашег владику: "Дилема је простор у коме ђаво најбоље влада". Тако да не треба бити у дилеми, али некад је тешко не бити у дилеми.

- Ћерка ми се вратила у Данску и тамо живи са мужем…Ивана се вратила у Копенхаген, Анђела живи на релацији Њујорк – Београд, а Андрија је у задњих годину и по, двије стално са мном тако да њега виђам сваки дан…Онда сам у дилеми гдје је стварно моје мјесто. Гдје год дођем, нити сам домаћи нити странац…Пуно сам размишљао о томе и заиста сам једино свој на своме у своме селу, одакле су моји, одакле је моја старевина, а то је на сјеверу Црне Горе, у Гњилом Потоку - рекао је Бобан.

Рајовић је рођен у Копенхагену, а животни пут му је, како је рекао, био јако турбулентан, врло чудан, са успонима и падовима. Причао је управо о том турбулентном животу, различитим градовима у којима је живио.

У емисији се листао и његов породични албум, а са поносом је говорио о својој дјеци. О својим ћеркама и сину је истакао:

Заиста сам препоносан. Присјећајући се дјетињства у Данској, рекао је:

- До тих неких година, док нисмо тада отишли у Југославију, имао сам сјајан живот, сјајно дјетињство. До треће године живиш у лијепој држави, ништа ти не фали, добијаш све шта ти треба, сјајан систем, школе…онда је кренуло, нажалост, низбрдо. Захвалан сам оцу, захвалан сам Богу што је мог оца послао у Данску и што нам је обезбједио све то да данас сједим овде и да могу да бирам да ли ћу да живим овде или тамо..

(блиц)